Око магазин: Студенти, власт, опозиција и варљива зима 2024. године

Један секунд и то онај када је пала надсрешница на Железничкој станици у Новом Саду најтрагичнији је тренутак одлазеће 2024. године. Од 1. новембра до данас тема пада надстрешнице се са црне хронике прелила у политику и читаво друштво. У низу догађаја који су уследили важан датум је 21. новембар: тог дана Више јавно тужилашто у Новом Саду обавестило је јавност да је задржало једанаест особа, међу којима је био и бивши министар грађевинарства и инфраструктуре Горан Весић. Али тог дана су студенти Филозофског и Факултета политичких наука у Београду прекинули наставу. У том тренутку, овај вид 15-минутног протеста још се није звао блокадом.

Ела Зековић, студенткиња Факултета политичких наука (ФПН) у Београду, за Око магазин говори зашто су студенти тог дана прекинули наставу.

"Препознали смо акцију '15 минута ћутања' и једноставно схватили да не можемо мирно да седимо на својим предавањима док остатак грађана излази на улице и одржава тих 15 минута ћутања у помен жртвама. И онда смо и сами одлучили да позовемо и професоре и своје колеге да се они придруже и да заправо заједно обележимо ту акцију.“

Нису им се, међутим, придружили сви професори ФПН-а. Професорка Драгана Митровић својим потписом није подржала студенте у блокади. Како каже, тог дана је отишла да држи предавања и наишла на закључана врата факултета. На питање зашто није подржала студенте, одговара:

„Ретко потписујем туђе прогласе. Ако хоћу да демонстрирам неки став, способна сам да га индивидуално изнесем. Не сносим одговорност за нешто што је други написао. Против сам тога искуствено, против сам да се прекида настава, да се онемогућава студентима да слушају наставу, јер те изгубљене часове никада нећемо надокнадити. То показује искуство са демонстрација деведесетих и двехиљадитих година“, каже професорка Митровић.

Професорка Вања Бајовић са Правног факултета међу првима је подржала студенте: 12. је на списку подршке. У четвртак је екипу РТС-а сачекала испред Правног факултета, који је и данас блокиран. С њом смо прошли кроз студентске блокаде.

"Подржала сам студенте, искрено вам говорим, из нагомиланог беса. Беса који се дешава годинама услед неразјашњених случајева. Имали смо Рибникар, Дубону, случај нестанка Данке Илић, који и даље није решен. Имали смо убиство лица у притвору под неразјашњеним околностима, брата Дејана Драгијевића. Имали смо затим протесте против Рио Тинта. Имали смо обећања да се на Рио Тинто ставља тачка, да би након избора Рио Тинто поново почео да ради, као да се ништа није десило. И на крају, све то кулминира рушењем надстрешнице“, набрајала је професорка Вања Бајовић за Око магазин.

Факултете блокирају самоорганизовани студенти у блокади. Први је 25. новембра блокиран Факултет драмских уметности у Београду, четири дана касније блокирана је зграда Ректората Универзитета у Београду, а затим један по један факултет. Одлуке о блокадама донете су пленумом – сви студенти неког факултета могу да учествују у пленуму, услов је само да имају индекс факултета. Одлуке се доносе већином гласова. Закон о студентском организовању не познаје пленум као облик организовања, али за студенте у блокади пленум је пример непосредне демократије.

"Пленум је демократски начин одлучивања зато што свима даје једнако право да искажу своје мишљење. Значи, свако ко је студент Факултета политичких наука и других факултета, генерално на њиховим пленумима, може да дође и да искаже мишљење, предложи тачку дневног реда и слично. Ми смо доносили у различитим процесима различите одлуке, али ако видимо да су оне погрешне или ако имамо неке исправке на те одлуке, ми можемо да их мењамо. Ово је заправо најбољи показатељ да ми утичемо на оно што желимо да радимо, да заједно доносимо одлуке и да се некако солидаришемо. Чак и ако наше мишљење буде у мањини, ми прихватамо одлуку већине, јер смо чули ставове свих група и различита становишта, тако да на крају прихватамо те захтеве и одлуке“, каже Ела Зековић, студенткиња ФПН-а.

Пре неколико дана пофесор Правног факултета Владан Петров за дневни лист Политика у тексту "Аутономија универзитета и блокаде“ написао је да пленуми на којима је једногласно одлучено да се прекине настава нису гаранција исправности и квалитета једне одлуке. Јеногласност чак и кад је стварна није добра, написао је Петров. Каже да они студенти који желе да иду на испите немају организацију која може да заступа њихове интересе.

"Морам чињенично да кажем да сам из службене евиденције Правног факултета добио податак да је пред јануарски испитни рок стигло више од 8.000 пријава. Да се разумемо, то не значи да је 8.000 студената пријавило испите за јануарски испитни рок. Али ако рачунамо да је сваки студент могао у просеку да пријави један, два или три испита, то је сигурно око 4.000 до 5.000 студената који су у овом јануарском року, који се неће одржати, желели да полажу испите. Сада се може поставити питање где су ти студенти, зашто се они не буне против одлука пленума, тог неформалног тела, које, према мојим сазнањима, броји међу највише 100 до 200 студената. Зашто се ти студенти не огласе, зашто нису жешћи у својим покушајима да се успостави нормални процес рада“, пита Петров.

Професорка Вања Бајовић одговара да свако ко има индекс на пленуму има право гласа.

„Значи, није то групица студената која се закључала у амфитеатар, него сви студенти са индексом, сви студенти првних факултета и основних факултета могу да узму учешће у доношењу таквих одлука“, објашњава Вања Бајовић.

Сваки факултет у блокади има свој пленум и њихове одлуке не морају бити исте. Усаглашавају се на пленуму Ректората. РТС је у четвртак три пута био тема на студентским пленумима, али камера РТС-а те пленуме није могла да сними. На првом пленуму на Правном факултету изгласано је да наша камера може само да сними пароле у холу факултета. На другом, под тачком разно, налазио се захтев Око магазина да студенти овог факултета одреде представника који ће у њихово име говорити за јавни сервис. Већином гласова студенти су изабрали представника да говори у њихово име. Али, одлуку студетског пленума Правног факултета у четвртак увече морао је да потврди и пленум на Ректорату. И потврдио ју је. Ипак, у петак ујутру снимање је отказано. Са образложењем „да је било неких проблема у процедури“. На Факултету политичких наука, друга је процедура. Из угла медија – много једноставнија. Пленум је основао Радну група за сарадњу с медијима, која за свој рад одговара пленуму.

Ела Зековић каже да су на пленуму успостављена нека оквирна правила око тога како студенти треба да се смењују у медијима да се не би успоставила лидерска позиција.

„Код нас Радна група има одређену аутономију, успоставили смо на пленуму одређена правила која се поштују у оквиру те радне групе. Наравно да радна група ако буде имала неке своје мањкавости она одговара пленуму назад. Тако да пленум може да на неки начин поново успостави, накнадно успостави нека правила и касније ми у оквиру радне групе та правила настављамо да примењујемо“, објашњава Ела Зековић.

Професорка Драгана Митровић каже да је пленум чудан начин организовања.

„Знамо за пленуме разних политичких организација. Студенти имају своје легалне органе организованости. Ако хоћете, ви можете да радите системски, а можете и вансистемски. Али је то увек много ризичније. Јер, делујући вансистемски, ризикују много, да њихови захтеви буду игнорисани и могу бити третирани као побуна, као узурпација, као ремећење поретка“, упозорава професорка Митровић.

Професорка Вања Бајовић, са друге стране, каже да је кључ у томе да се на пленумима одлуке доносе већином.

„Ја не знам који је други метод одлучивања у оваквим околностима. Сви студенти имају право да учествују у пленумима и сви имају право да учествују у доношењу одлука“, напомиње.

Ипак, професор Владан Петров, који је и судија Уставног суда, каже да би као професор био врло несрећан када би видео да сви у амфитеатру пет на Правном факултету у коме може да стане око 500 студената на исти начин размишљају, да долазе до истих закључака.

„А најнесрећнији бих био уколико бих руководио искључиво сопственим становиштем. Штавише, био бих врло несрећан уколико бих их увео у нешто што је неизвестан исход“, каже Петров.

На формулисање студентских захтева држави утицали су и догађаји на улици, испред самих факултета. Тако је било у случају првог факултета који је блокиран – Факултета драмских уметности у Београду: 22. новембра студенти су блокирали саобраћај на Булевару уметности. Неколико људи пробало је аутомобилима да пробије блокаду. Дошло је до туче између њих и демонстраната. Затим је на вратима ФДУ окачено саопштење студената. Од МУП-а се тражило да поднесе кривичне пријаве надлежном тужилаштву против особа које су напале студенте. Петоро њих студенти су споменули по имену.

„Касније је било утврђено путем друштвених мрежа да су заправо препознати ти људи и да је међу њима било и чланова СНС-а и да се самим тим некако тражи одговорност за људе који су нападали студенте“, каже Ела Зековић, студенткиња ФПН-а.

„Ја сам за то да сви који су починили кривично дело одговарају“, рекао је председник Александар Вучић, гостујући у емисији „Четвртком у 9“ на РТС-у.

„Прво, они који су улетали у студенте, а да није било никаквог разлога, али и да одговарају они који су скакали по аутомобилима људи зато што су хтели да их туку, малтретирају и батинају. Дакле, да одговарају сви", рекао је председник Вучић.

Више јавно тужилаштво у Београду најавило је би данас и сутра (30. и 31. децембра) требало да почну саслушања оних за које сумња са су 22. новембра испред ФДУ напали студенте и професоре који су одавали пошту за петнаесторо страдалих у несрећи на Железничкој станици 1. новембра. Али нису сви сложни око тога шта је у низу догађаја који су се ређали од тог дана па до данас студенте увело у блокаду и извело на улице.

Нема сумње да је непосредни повод за сва ова дешавања која укључују и блокаде одређених факултета, тај страшни догађај, страшна трагедија која се десила 1. новембра ове године и надстрешница на Железничкој страници у Новом Саду, каже професор Петров.

„Међутим, узорци су свакако дубљи. Овде је реч о једној потреби да се пре свега искаже незадовољство општом ситуацијом која влада у друштву. У смислу да студенти препознају да би требало индивидуализирати одговорност за одређене догађаје, па и за ову трагедију која се десила“, каже Петров.

Професорка Вања Бајовић каже да су „након пада надстрешнице у Новом Саду, политичари излазили са лажним информацијама да надстрешница није реконструисана, након тога нико није сносио политичку одговорност, нико није сносио кривичноправну одговорност“.

„То незадовољство народа резултирало је петнаестоминутним протестима тишине, који су се одвијали на различим локацијама, али су на протестима испред Факултета драмских уметности непознати нападачи су нападали студенте. То је фактички био главни повод за студентски бут“, одговара професорка Бајовић на питање шта је студенте извело на улице.

Професорка Драгана Митровић има другачији став. Не спори да је незадовољство многим стварима у нашем друштву и на универзитету генерално био једним делом узрок те побуне. „Али свакако неки од њих који су политички активни прате програме и акције својих партија, они који су такође делови невладиних организација финансираних из иностранства сигурно су подстакнути и тим агендама. Међутим, генерално један корпус студената просто изражава своје незадовољство бројним проблемима са којима се као друштво суочавамо и траже од државе, од институција, решење тих проблема“, каже професорка Митровић.

Ела Зековић, студенткиња ФПН, наводе о утицају споља демантује.

„Не мислим да смо опструирани, да на нас утиче или Запад, неки страни финансијери, политичке странке или слично. Мислим да је само коначно дошло до тренутка да морамо да покажемо своје незадовољство, да морамо да покажемо јасно да постоје неки проблеми у друштву на које желимо да реагујемо. Морамо да покажемо да се не осећамо безбедно у нашој држави, не осећамо се безбедно ни када желимо да искажемо свој протест и онда самим тим ми некако морамо да покажемо то своје незадовољство да га каналишемо то смо успели кроз ове блокаде. Самостални смо у томе. И даље опстајемо и мислим да све те оптужбе које долазе са стране покушавају нас да делегитимишу. Али ми све време управо показујемо да смо бројни и да смо самостални“, каже Ела Зековић.

Иницијално, било је пет студентских захтева. Први се односио на објављивање комплетне документације о реконструкцији железничке станице у Новом Саду. Тражило се и одбацивање оптужби против ухапшених и приведених на протестима, затим да МУП поднесе кривичне пријаве против оних која су физички напали студенте, али и да се одговорни, уколико се налазе на јавним функцијама, разреше дужности. Тражило се и повећање издвајања за државне факултете за 20 одсто. Студенти су, са пиштаљкама, 11. децембра дошли на Андрићев венац под прозор председника Републике док је Александар Вучић држао конференцију за новинаре. Ометали су је звиждуцима.

Председник Александар Вучић тада је на сто у Председништву на Адрићевом венцу донео осам регистратора са 195 различитих докумената.

„И зато сам благоизволео да испунимо и тај најважнији захтев, који је важан због истине, због чињеница, због свега онога што предстоји и што је важно зарад проналажења оних који морају да поднесу одговорност за 15 трагично преминулих", рекао је председник Вучић.

Председник није адреса, документацију смо тражили од институција, рекли су студенти након што су на сто у Председништву на Андрићевом венцу стигли регистратори с документацијом о надстрешници. Ако ја нисам адреса, шта тражите код мене, одговорио је председник Републике.

„Студенти знају да се у нашој држави председник пита за све и одлучује о свему. Ако већ желите да се питате за све, онда треба да сносите и одговорност за све. Друга ствар, студенти такође знају да за овај случај није надлежан председник, председник мора да се врати у оквир својих уставних надлежности. За овај случај је надлежно тужилаштво. Тужилаштво је то које би требало да каже шта се ради, како се ради, против кога се воде поступци и који су докази прибављени“, сматра Вања Бајовић.

Студенти су млади које је лако обликовати на овај или онај начин, додаје Владан Петров.

„Они су пуни емоција, великих очекивања, пуни страсти. То треба усмеравати на прави начин. Бојим се да ту има озбиљних назнака да то није тако“, каже Владан Петров.

Студенти у блокади поручују да институције нису испуниле њихове захтеве. Ових дана конкретизује те захтеве. Када је реч о захтеву који се односи на одбацивање кривичних пријава против ухапшених и приведених студената на протесту, студенти у блокади у конкретизацији захтева наводе да „пуштање на слободу из притвора не гарантује да та лица неће бити кривично гоњена“. Када је реч о захтеву да се идентификују особе које су нападале студенте, наводе да се тај захтев односи и на свако будуће лице које буде физички напало студенте или професоре. Тај захтев су проширили тражели одговорност за још петнаесторо људи. Траже и кривичне пријаве и разрешење дужности. Када је реч о првом захтеву, објављивање документације о реконструкцији железничке станице у Новом Саду наводе списак докумената, који, кажу, нису објављени. Кажу и да су захтев конкретизовали у сарадњи са колегама са техничких факултета и Удружењем архитеката Србије. Предмет је у Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду и суђење још није ни почело. То је процес који ће трајати. Значи ли то да ће факултети онда годинама бити у блокади док се не донесе коначна пресуда?

„Тражи се одговорност пре свега да се објаве документи који су везани за реконструкцију надстрешнице и железничке станице, тако да ми пре свега чекамо да ти документи буду објављени, како би даље Тужилаштво могло да реагује и да заправо спроводи те процесе“, одговара Ела Зековић.

Оригинални захтев није у том смислу да се они процесуирају, али то јесте притисак на тужилаштво и јесте неко даље очекивање, баш зато што ти процеси трају јако дуго, додаје.

„Очекујемо да ће самом објавом документације бити утврђено ко је ту одговоран и какав је ту ланац одговорност, ко је другачије могао да приступи и да поступи. Онда, самим тим ће даље тужилаштво моћи да ради свој посао и да процесуира одговорне“, каже Ела Зековић.

Врховни јавни тужилац Загорка Доловац је спремна да се у било ком моменту састане са представницима студентског протеста и да у разговору с њима представи све одговоре на студентске захтеве са детаљним објашњењима. И тиме у потпуности изађе у сусрет захтевима студената наше земље, истиче се у саопштењу Врховног јавног тужилаштва у Београду. Међутим, када су студенти протестовали испред тужилаштва и добили позив да уђу у зграду тужилаштва на преговоре, њихова делегација није ушла.

Ако од самог почетка верујемо да надлежни органи не раде свој посао како треба, ако вршимо на њих притисак управо са том полазном тезом, ја мислим да треба бити заиста врхунски професионалац а радити свој посао у миру и како треба, каже професор Петров.

Као професорка кривичног права, Вања Бајовић студенте учи шта ради тужилаштво, шта ради полиција, како се закони поштују и лиценарно јој је да студентима то предаје у држави у којој то важи само на папиру.

„Сматрам да је била моја и правна и морална дужност да станем иза ове деце које се боре за владавину права, боре се за оно што смо их ми учили у књигама. Ја сам и мајка четворогодишњег детета и желим да сутра моје дете одраста у држави у којој се поштују закони у којој надстрешнице не падају и у којој институције раде свој посао“, каже Вања Бајовић.

Од прве блокаде Факултета драмских уметности до данас студенте су подржали матуранти Јовине гимназије у Новом Саду, као и друге школе у Србији. Представници власти говорили су о употреби деце у политичке сврхе и то оне малолетне. Скраћена је и школска година. У недељу, 22. децембра, студенте су у великом протесту на Славији подржали и поједини пољопривредници, глумци, политичари, грађани.

„Добили смо подршку јавних личности, али бих првенствено истакла подршку обичних људи који нама долазе сваког дана, доносе нам храну, различите ствари, питају нас шта нам треба, долазе са нама на протесте, окупљају се. Када заједно са колегама са ФОН-а зауставимо Булевар војводе Степе на 15 минута, људи који пролазе – стану, изађу из аутомобила, да са нама одрже тих 15 минута ћутања“, каже Ела Зековић.

Професор Петров додаје да је протестовање на улицама, трговима и на сличним местима уставом гарантовано право свих пунолетних грађана Србије, тога треба да буде, то је такође демократија.

„Међутим, уколико се то протестовање сведе на блокирање главних институција, а несумњиво је да су високообразовне институције, факултети, универзитет јесу главне и чворишне институције ове државе. Ако су оне блокиране тако да не раде, ја не могу да верујем да је то начин на који се треба борити за бољу будућност“, додаје Петров.

„Немој да ми лажеш бабу“, „Протест је испит“, „Наши животи нису опортунитетни трошак ваше корупције“, „Раст БДП-а не брише сузе жртава“, неке су од парола на овим студентским протестима, ове варљиве зиме 2024. године. Јесу ли студентски захтеви, како власт тврди, заправо политички?

Професорка Драгана Митровић са Факултета политичких наука каже да чак и када је са њима разговарала они су у почетку мислили да њихови захтеви нису политички, иако су они очигледно политички успорени ка врху државе, објашњава.

„То ми говори да су они желели да нешто ураде, да су тражили промене, али да су се углавном прикључили нечему што је неко други смислио и осмислио. Чак нису ни могли да прозру да су то пар екселанс политички захтеви“, каже професорка Митровић.

Професорка Вања Бајовић сматра да студентски захтеви нису политички.

„Студентски захтеви се односе за борбу за владавину права, за државу у којој се закони поштују, у којој институције раде свој посао и у којој закони једнако важе за све. Ако неко то назива политичким захтевима, онда ти називи само служе како би се омаловажили и обесмислили студентски захтеви и тим квалификацијама дисквалификовали студенти“, сматра Вања Бајовић.

Могу да будем дипломатски одмерен и да кажем да постоје одређени професори који најинтензивније подржавају те протесте, каже професор Петров.

„Али мислим да и јавност Србије треба да зна да иза тих протеста логистички стоје професори из организације Проглас, затим има ту професора из невладине организације Цеприс и то је то неко тврдо језгро“, каже професор Петров.

А какви су заправо студентски захтеви, објашњава Ела Зековић, студенткиња ФПН-а.

„Ја бих рекла да студентски протести и блокаде јесу политички, њихови захтеви јесу политички, али они никако нису страначки. То значи да су наши захтеви аутономни, доносимо их на пленумима и нико не може на нас да утиче. Ми јесмо политички оријентисани јер желимо да буду испуњени, усмерили смо захтеве на државне структуре, али иза нас не стоје никакве политичке структуре“, каже Ела Зековић.

Крваве руке постале су симбол протеста. Студенти кажу – то је порука, власт каже – то је увреда и неодговорно понашање. Председник Александар Вучић у емисији „Четвртком у 9“ питао је и да ли је лепо кад одведете дете да гледа „Крцка Орашчића“, а они вам машу оним крвавим рукама.

„Је л' то лепо?“, питао је председник Вучић.

„Што се тиче симболике крваве шаке, који год симбол да су студенти ставили, тај симбол би покушавао да се дискредитује на исти начин“, каже професорка Вања Бајовић.

„Да ли је крвава шака или отворена шака, шта год да је, једноставно били би исти напади, јер ми покушавамо да дискредитујемо студентске захтеве, то је да скренемо тему са студентских захтева на те споредне ствари“, каже Вања Бајовић.

Професор Петров каже да не види разлоге да се на степеништу Правног факултета, на његовим зидовима, у ходницима, испед чувеног великог амфитеатра 5 Радомира Лукића фарбају или каче ознаке, симболи крвавих руку којима ту апсолутно није место.

„На Правном факултету, на факултетима, на Универзитету место је само оним симболима који су званични симболи Универзитета. Нема места било каквим симболима који имају евидентне су и општепознате ознаке одређеног политичког ангажовања, било какве политичке заинтересованости, било каквог политичког активизма, или страначког“, каже професор Петров.

Протести које организују студенти постали су тема и ван Србије.

„Западне земље планирају дестабилизацију унутрашње ситуације у Србији, користећи механизме обојене револуције, каже портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

Та изјава је прилично апсурдна, поготово ако имамо у виду да је амерички амбасадор Хил отворио деоницу Моравског коридора са председником Вучићем и осталим нашим званичницима, каже Вања Бајовић.

„Тако да у обојним револуцијама мало ми је нелогично да су америчке амбасаде које би требало да боје те револуције, да су на страни власти“, каже Вања Бајовић.

Професорка Драгана Митровић, међутим, сматра да су сигурно немири једним делом подржани са Запада.

„Наравно да је реч о дестабилизацији Србије, да се користи свака слабост, друштвени конфликт, да се Србија дестабилизује, учини подложном за стране захтеве, очекивања и слично. Тако да чини ми се да има значајне елементе обојне револуције, а опет има и значајни проценат искреног позива грађана да се партије на власти уразуме и да ослушну шта грађани Србије желе“, каже Драгана Митровић.

Како би ова криза на факултетима могла да се разреши? Факулет има аутономију, нећемо слати полицију на универзитете, неколико пута су рекли представници власти. Решење ће морати да нађу научно-наставна већа.

Професор Петров каже да, нажалост, један број професора није био присутан на ННВ. "Било је и оних који су својом аргументацијом показали да нису толико за одлагање јануарског испитног рока из разлога што здушно подржавају одређене захтеве студената, него пре свега из разлога безбедности на факултету, додаје. Из разлога што је потребно смиривати страсти ако оне постоје", објашњава Петров.

Драгана Митровић каже да се боји да држава неће предуго моћи да толерише узурпацију факултета, заустављање рада.

„Кренуће тужбе оних који плаћају студирање. Имамо и стране студенте, имамо студенте на Еразмус програму. Да ли се њих тичу блокаде, чини ми се не. Кренуће тужбе оних који су можда изгубили радно место, нису могли да положе и да заврше факултет, да добију место у дому или слично. Мислим да држава неће пре дуго моћи да толерише овакво стање а не би ни требало. Нико нема право да ускраћује студентима који желе да студирају могућност, да слушају предавања, да полажу испите, да регуларно настављају студирање“, каже професорка Митровић.

Ако је пленум прогласио почетак блокада, ко би могао да прогласи њихов крај? Зависи ли то од власти, студената или професора?

За студентне, једино разрешење је испуњење захтева.

„На почетку, рекли смо да нећемо одустати од захтева док се не испуне, остају на Тужилаштву, на МУП-у док они не буду радили свој посао, ми ћемо остати на блокадама“, каже Ела Зековић.

Драгана Митровић додаје да су студенти деца и на почетку свог животног пута, они су издржавана лица, њихова одговорност је најмања.

„Ми који радимо, професори, они који су декани, ректори, људи у министарству имају превасходну одговорност да нађу начина да се ова ситуација превазиђе“, каже Драгана Митровић.

Професорка Вања Бајовић мисли да једино тужилаштво може да разреши ову ситуацију.

„Значи, разрешење ситуације јесте у испуњењу захтева. Пазите, студенти не траже ништа неоствариво. У свакој нормалној држави да се деси онако нешто, једноставно би се знало ко је крив, покренули би се кривични поступци за кривична дела и обелоданили би се ти уговори“, каже Бајовићева.

Професор Петров каже да је у природи човека, да некада када се суочи са неким енормно тешким ситуацијама да је прва реакција огромно незадовољство.

„Затим једна врста блокирања, блокирања самог себе, блокирања можда и сопственог окружења. Али се онда после неког времена јавља и фаза отражњења у смислу потребе да се размишља рационалније, да се делује проактивно, активно, да се врати свако своме послу и да га ради још боље и са свешћу о већем степену индивидуалне одговорности. Моја главна порука мојим студентима је да из протеста изађу индивидуално јачи, да се врате својим основним обавезама и да гледају како ће сутрадан да учине Србију кроз институције још бољом“, каже Петров.

Ово је важније од свих испита, једна је од парола на студентским протестима, За разлику од свих претходних, ови немају именоване лидере. Опозиција каже да се власт уплашила студената. Из власти одговарају да су мирни, а да се опозиција пришлепала студентима. Студенти нову 2025. годину чекају на блокадама и даље тражећи да институције раде свој посао. А институцијама обично треба много више времена него што студенти имају стрпљења. Ипак, вест дана гласи: Више јавно тужилаштво у Новом Саду подигло је оптужницу против 13 особа због пада надстрешнице. Предлажу одређивање притвора свима, укључијући и бившег министра Горана Весића.