Волонтери светла тачка у време без емпатије – шта је показало истраживање међу средњошколцима

Волонтери несебично и безусловно пружају руку људима којима је потребна подршка, поклањају своје време и енергију за добробит заједнице, подижу свест и знања становништва о важним питањима, помажу у кризним ситуацијама у друштву.

Бисерка Обрадовић је као дете после поплаве 1968. неко време провела у одмаралишту Црвеног крста. Гледајући како волонтери раде с децом, пожелела је да и она помаже другима. Касније је постала и доктор-специјалиста опште медицине. Данас је у пензији, а љубав према волонтирању пренела је на своју децу.

"Волонтер сам Црвеног крста, нећете веровати, 56 година. Хајде да вам кажем, рецимо, да сам била командир екипа прве помоћи оних шест дана када је Јосип Броз Тито умро, три дана и три ноћи сам била кад је била поплава у Обреновцу, кад су долазили мигранти вршила сам прегледе у парку испред Економског факултета, давалац сам крви 30 пута", истиче Бисерка Обрадовић.

У свет волонтера студенткиња стоматологије Ања Ристановић закорачила је пре шест година. Следила је пример своје другарице и придружила се Црвеном крсту. Каже да за волонтерске активности недељно издвоји по неколико сати, а некада и 24 сата.

"Помажемо слабовидим и старијим особама да, на пример, оду до продавнице, до дома здравља, прикупљамо храну и половну гардеробу или новију гардеробу коју дајемо социјално угроженим појединцима или породицама, такође тренутно спроводимо велики број акција добровољног давалаштва крви. Увек је дивно видети осмех на нечијем лицу и то је непроцењиво и углавном су то речи хвала", каже Ања Ристановић.

"Један долар уложен у волонтерски рад, доноси 13 долара добити"

Да се похвали са око 40.000 активних волонтера може Црвени крст Србије – 60 посто, кажу, чине млади. Истичу колико су волонтери вредни за друштво, и да их одликују хуманост и солидарност.

Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије, истиче да један долар уложен у волонтерски рад доноси заједници око 13 долара добити.

"То значи да је волонтерски рад такође и мерљив, што иначе је дуги низ година заправо била непознаница за све како то представити шта је то конкретан допринос, волонтерски рад је веома значајан у развоју једног друштва јер чини људе добрим људима", каже Миладиновић.

Волонтери и ментално здравље – помажући другима, помажу и себи

Волонтери јачају солидарност и повезаност у заједници, каже психолог из Црвеног крста Наташа Тодоровић. Помажући другима, истовремено помажу и себи.

"Када говоримо о менталном здрављу, сузбија једноставно депресију, повећава самопоуздање, омогућава вам да будете задовољнији јер сте урадили нешто добро. Једно истраживање лонгитудинално које је трајало од 1957. године до 2008. године је показало да управо они појединци који волонтирају из алтруистичких разлога три пута су дуже живели од оних који нису волонтирали или су волонтирали из неких других разлога. Онај ко добија помоћ једноставно се осећа као равноправан члан заједнице, осећа се да није сам, да друштво брине за њега", каже Тодоровић.

Да помогну другима главни је мотив зашто се средњошколци укључују у волонтерске активности. Волонтери постају и због личног развоја, да би стекли нова знања, вештине, искуства, да би се дружили са вршњацима, показује истраживање "Пријатеља деце Србије". Кажу и да им је потребно више информација о волонтирању, да буде промовисано у школи, и од вршњачких едукатора.

Изненађујуће интересовање деце

Дубравка Кахримановић, програмска координаторка те организације, каже да је волонтирање важно за социјализацију деце, за развој солидарности, емпатије, да науче како да буду активни чланови друштва, да постану проактивни, да могу да виде проблем, да га уоче и да знају како да му приђу, да не буду само пасивни посматрачи.

"Оно што их највише интересује јесте да желе да волонтирају у активностима које су везане за културу, и то је и нас негде изненадило, али схватили смо да они заправо имају потребу за већом понудом културних активности, да се више они укључе као активни судеоници културних активности, али ту су и помагање животињама, рад са вршњацима и тако даље", додаје Кахримановићева.

Измене закона за бољи статус волонтера

Има се шта урадити и за боље вредновање волонтера у друштву. Чекају се законске измене које би довеле до тог циља.

"Ти млади људи да сутра када се уписују на факултет имају одређене бенефите. Ми то врло често радимо за оне младе људе који одлазе ван земље у неке високообразовне установе, које редовно то траже, ако су били део волонтерске базе Црвеног крста, ми смо увек излазили у сусрет давањем потврде која њима тамо даје одређене бенефиције, поене", каже Љубомир Миладиновић.

У временима када нема довољно емпатије, некад чак ни међу најближима, волонтери су нам светла тачка.