Рађање опозиције - 9. март 1991.

На данашњи дан, 1991. године, на Тргу Републике, одржане су прве велике демонстарције против режима Слободана Милошевића. Протест је организован под слоганом "Митинг против петокраке".

Лидер Српског покрета обнове (СПО) Вук Драшковић је са члановима најужег руководства СПО у подне положио венце код споменика Кнезу Михајлу и одао пошту страдалима у првим масовним демонстрацијама у вишестраначкој Србији које су биле уперене против тадашњег режима и неслободе медија.

Драшковић је рекао да је данашњи дан, права прилика да се каже да губитак Косова који је скривио Слободан Милошевић ни по коју цену не сме да се претвори и у губитак Европске уније.

"Девети март је прилика да кажемо да не пристајемо на даље поразе и даље губитке Србије. Косовски порази и губитак Косова које је скривио Слободан Милошевић својом политиком, не сме ни по ко коју цену да се претвори у губитак ЕУ", изјавио је Драшковић.

"ЕУ безусловно и што пре, то је захтев, убеђење је свих оних који су се од 9. марта до 5. октобра 2000. године борили и себе давали за европску, нову, бољу и демократску Србију", рекао је Драшковић.

Према његовим речима, због оних који су себе прогласили за експерте 5. октобра и који су водили наопаку развојну, економску и пореску политику страдали су они који су изнели борбу против Милошевићевог режима, а профитирали ратни профитери, шверцери, тајкуни - који су постали економски и политички господари.

Главни захтеви демонстраната били су смена генералног директора и четири уредника Радио-телевизије Београд због тешких оптужби и увредљивих коментара на рачун Српског покрета обнове и других опозиционих странака.  

Тог 9. марта 1991. године животе су изгубили један демонстрант и један полицајац. Био је то почетак уличних протеста опозиције у Србији на које је власт одговорила силом.

На забрањени митинг, на Трг Републике стигло је око 100.000 људи, иако је полиција блокирала прилазе Београду. Била је то побуна против режима и уређивачке полтике државне телевизије која је тада први пут названа "ТВ Бастиља". Око поднева полиција креће у разбијање демонстрација.

Лидери опозиције склањују се у Народно позориште чија им је врата отворила тадашња управница Вида Огњеновић. Док су се са терасе Народног позоришта обраћали демострантима, полиција је стезала обруч и покушавала да растера грађане огромним количинама сузавца, воденим топовима, гуменим мецима, коњицом.

Али, демонстранти пружају жесток отпор и почињу вишечасовни сукоби са полицијом. На пребијање демонстранта Вук Драшковић са балкона одговора позивом на "јуриш".

Повређено је више од 200 људи. У Масариковој улици бежећи од демонстарната гине полицајац Недељко Косовић. Нешто касније, полиција употребљава ватрено оружје и убија  седамнаестогодишњег Бранивоја Милиновића.

Власт изводи тенкове на београдске улице. Ухапшен је лидер СПО-а Вук Драшковић и забрањен рад телевизије Студију Б и радију Б 92.

Милошевић је демонстарнте назвао "снагама хаоса и безумља". Одговор на силу, стиже следећег дана, из Студентског града ка Теразијској чесми крећу студенти.

Почела је плишана револуција. После неколко дана протеста усвојени су захтеви, смењено је руководство Радио ТВ Београд, министар полиције Радмило Богдановић поднео је оставку, Б 92 и Студио Б наставили су рад, из затвора је пуштен Вук Драшковић.