Србија брзо стари

Уколико се настави тренд негативне стопе природног прираштаја у Србији ће за 20 година бити мање око 700.000 становника, речено је на округлом столу "Демографска слика Србије - економске и друштвене последице".

На скупу је речено и да у Србији живи више старијих од 65 година него млађих од 15 година.

Државна секретарка Министарства рада и социјалне политике Љиљана Лучић је навела да су узроци негативног природног прираштаја лоша економска ситуација и транзиција земље.

Према њеним речима, по попису из 2002. године у Србији је живело 7.478.000 људи, а ако се настави тренд негативног природног прираштаја 2030. године биће 6,8 милиона људи.

Директор Завода за статистику Србије Драган Вукмировић казао је да је просечна старост становништва повећана за 13 година у односу на почетак прошлог века, али и да је просечно домаћинство у Србији трочлано, а до пре десетак година је било четворочлано.

Вукмировић је истакао да у Србији годишње нестане број становника једне општине попут Ивањице или Ћуприје и да се све касније ступа у брак.

Министар здравља Србије Томица Милосављевић казао је да је смањивање стопе природног прираштаја друштвени проблем Србије, али и целе Европе.

Просечна дужина живота људи у Европи је 78,8 година, а у Србији између 73 и 74 године, навео је министар.

Улагање у здравље је улагање у развој земље

"Најважнија је свест о томе да је улагање у здравље улагање у економију и одрживи развој земље", истакао је Милосављевић.

Према његовим речима, забележен је пораст одраслог становништва са високим крвним притиском, као и смртност од злоћудних тумора, а смањена је смртност одојчади.

Љиљана Лучић је навела да је најважније обезбедити мере за посебно угрожене породице са децом, повољније стамбене кредите за младе и запошљавање. Она је казала и да држава годишње издваја 32 милијарде динара за годишњи и дечји додатак.

Учесници тог скупа су навели и да жене у Србији у просеку живе пет година дуже од мушкараца, затим да мушка одојчад чешће умиру од женске и да на 16 погинулих мушкарца у собраћајним незгодама страдају четири жене.

Као посебан проблем издвојили су миграције претежно младих из села у градове, као и недовољно коришћење савремених облика контрацепције, односно велики број обављених абортуса у репродуктивном периоду жена.