Преглед штампе (08. 03. 2010.)

Чуо сам јауке и другаре како дозивају помоћ

Лекари се боре за живот Немање Даниловића (39) и Ненада Грозданића (20), који су тешко повређени у саобраћајној несрећи на аутопуту Београд-Ниш код Лапова када је комби у којем је била кошаркашка екипа Новог Сада налетео на камион. У удесу који се догодио јуче 45 минута после поноћи повређено је још кошаркаша, али су њихове озледе такве да ће данас највероватније бити пуштени на кућно лечење.

Удес се догодио у близни бензинске пумпе, када је први од два комбија са кошаркашкима који су се враћали са утакмице у Крушевцу изненада налетео на камион са приколицом панчевачке регистрације који се кретао у истом смеру.

Душан Алимпијевић (24), помоћни тренер кошаркашког клуба из Новог Сада, и поред тешке повреде носа и бројних модрица и огреботина по целом телу, јуче је био свестан. Лежећи у кревету у Ургентном центру је рекао да се не сећа како се удес догодио, али да једино памти јак прасак и удар.

- Био сам у шоку као никада у животу. Нисам осећао ноге и био сам приклештен, тако да нисам могао да се помакнем. Све је било поломљено, пуно стакла... Чуо сам јауке и другаре како дозивају помоћ. Сећам се да су се једног тренутка појавили ватрогасци који су почели да секу лим, да развлаче олупине и они су нас извукли. Пребацила нас је Хитна помоћ и од тада смо били у рукама лекара - прича Алимпијевић.

Директор Неурохируршке клинике у крагујевачком Клиничком центру др Радивоје Николић рекао је да кошаркаш Грозданић има тешко нагњечење мозга, крварење у мозгу, преломе лобање и костију лица и налази се у коми и дише уз помоћ апарата.

- Даниловић, који је тренер у клубу и који је возио комби, такође је у коми. И он има нагњечење мозга и оперисан је јуче одмах након несреће. Прикључен је на апарате - каже др Николић и додаје да лекари непрестано прате њихово стање, које је „изузетно тешко и неизвесно".

Шарић уцењује видео-снимцима мафијашких журки

Одбегли нарко-бос Дарко Шарић снимао је све који су улазили у његове виле на Татарском брду, а све те снимке, као камере и пратеће уређаје његови људи однели су пре првог упада полиције у јануару ове године, сазнаје Пресс. Наш саговорник из истраге каже да се многе познате личности које су посећивале Шарића „сада презнојавају" и да клан вероватно поседује много материјала помоћу кога сада може да уцењује и компромитује разне људе, па и неке познате политичаре.

Командна соба, из које су Шарићеви људи имали надзор над свим објектима, налазила се у вили у Ивана Франка 10, која је била намењена послузи и обезбеђењу. Репортери Пресса уверили су се на лицу места да је комплетна опрема из командне собе, где се између осталог, налазило и 14 уређаја за видео-надзор, ишчупана и однета. Камере су, иначе, покривале више од 100 локација у Шарићевом комплексу.

Саговорник Преса близак истрази каже да постоје сазнања да Шарићи поседују снимке многих познатих људи који су их посећивали и да се због тога „многи већ данима тресу".

- Сигурни смо да на тракама имају снимљене све који су долазили у вилу. И то у периоду од 2008. године када је било гламурозно усељење, на коме су певале највеће естрадне звезде, па све до октобра прошле године. Претпоставља се да Шарић има снимљене и људе из полиције и правосуђа који су долазили код њега, затим политичаре и многе друге јавне личности. То је изузетан материјал, којим он сада многе може да уцењује, а такође и нама би био врло драгоцен за потпуно разоткривање целе приче око једног од највећих нарко-кланова на Балкану - прича саговорник Преса.

Он додаје да је разоткривање свих детаља веома компликовано, али да постоје људи из Шарићевог клана који желе да сарађују са истражним органима.

- Имамо сазнања да је та кућа била главно место за промет новца. У њу су уношене силне паре које би касније биле даље дистрибуиране. Конкретно, имамо податке за једну велику доставу новца из једног новосадског кафића, као и да је једном приликом из куће изнета огромна сума новца - додаје наш саговорник.

Немогућа мисија Еулекса

Једна изјава министра за Косово и Метохију и једна новинарска грешка показале су да тренутно Еулекс заправо има немогућу мисију. Иако ЕУ последњих недеља инсистира на томе да би Београд требало да сарађује са свима у региону (нарочито са косовским Албанцима) и обезбеди владавину права на северу Косова, после прошлонедељног разговора министра Богдановића и државног секретара у Министарству правде Слободана Хомена са шефом Еулекса Ив де Кермабоном, испоставило се да постоји и нешто више од већ изречених и познатих препрека.

Занимљиво је да су и Министарство за КиМ и Еулекс после састанка издали идентична саопштења за јавност из којих се види сагласност да су разговори били искрени и отворени. У обраћању новинарима после састанка Богдановић је најавио да је договорено формирање радних група за правосуђе, полицију и царину, које ће се у наредним недељама интензивно бавити овим питањима. И све је изгледало као почетак добре сарадње после вишемесечне паузе.

А онда се новинару једне агенције поткрала грешка, па је у извештају Богдановићу приписао и констатацију да у тим радним групама неће учествовати Албанци. Што и није била велика и суштинска грешка, јер је познат став владе да директних разговора са косовским Албанцима не може бити. Ипак, неколико сати касније вест је поновљена са назнаком да је то рекао државни секретар у Министарству правде, а не министар за КиМ.

Када се учинило да је све легло, уследило је ново саопштење Еулекса којим се разјашњавало да није направљен никакав споразум о формирању радних група. Богдановић и Хомен су остали при својим претходним изјавама, не желећи да било шта додају или одузму.

Шта се заправо догодило да прошлогодишња одлучна намера ЕУ да Србија потпише протоколе о полицији, правосуђу и царини не може да се спроведе, јер не могу да се формирају чак ни радне групе које ће се бавити овим питањима? И то не због противљења српске стране. А проблем је што размена информација у истрагама може да тече уобичајеним каналима, али да би те информације и докази могли да буду искоришћени у процесуирању предмета, мора да постоје и официјелни канали.

Подсетимо да је прошле године у августу, када је најављено потписивање протокола о сарадњи МУП-а Србије и Еулекса у борби против тероризма, организованог криминала и трговине људима, невладина организација „Самоопредељење" каменовала и превртала возила Еулекса испред њиховог седишта у Приштини. Косовски председник и премијер су тада говорили да нису уопште обавештени о намерама Еулекса и оштро су се противили потписивању протокола, оцењујући га задирањем у унутрашње уређење Косова. После разговора Сејдијуа и Тачија са амбасадорима појединих западних земаља у Приштини, потписи представника Београда и Еулекса су ипак стављени разменом документа.

Банке враћају жиранте

Банке се хвале да "леже на парама" и жале се да немају коме да одобре кредите, а, са друге стране, све више затежу са условима за узимање зајмова и повећавају камате. Грађанима је одскора теже да дођу до кредита, јер су банке знатно ригорозније приликом њиховог одобравања страхујући да неће у потпуности успети да наплате своје позајмице.

Кашњења у враћању одобрених кредита има, али она нису драматична. Ипак, банкари су изузетно опрезни. Тако се од будућег корисника готовинског и потрошачког зајма, или кредитне картице, захтева низ потврда и података. Као посебна додатна мера заштите поново се враћају жиранти, уколико тражена позајмица прелази границу од 7.000 или 8.000 евра. Неке банке захтевају жиранте и ако клијент већ има кредит који са ратом оптерећује зараду са више од 19,90 одсто. А, ваља рећи да закон дозвољава да се кредитом оптерети трећина плате.

Тако, ако неко жели да, поред готовинског кредита на чију отплату одлази око 20 одсто зараде, узме и потрошачки зајам да би купио веш-машину или нешто друго, мора да прибави - жиранте. У Србији, где задуженост по запосленом прелази 2.000 евра, жиранта је готово немогуће наћи.

Многе банке када одобравају зајмове везане за евре, захтевају и депозит од - 30 одсто, иако је Народна банка Србије укинула овакав вид осигурања. Неки банкари на име обезбеђења кредита за куповину возила траже и да корисник буде осигуран од последица несрећног случаја, односно смрти услед болести, несрећног случаја, трајног губитка радне способности, инвалидитета преко 50 одсто... Наравно, обавеза је да се полиса стави у корист банке.

- Банке се све више штите, јер расту ненаплатива потраживања, односно рате кредита - сматра Горан Николић, економиста. - Многи грађани имају проблема, узели су зајмове везане за евро, који је значајно порастао у последих пет месеци и месечне обавезе банкама су увећане, а плате су или на истом или на нижем нивоу. Да и не помињемо оне који су остали без посла и самим тим дужни банкама. С друге стране, банке за ризичне пласмане морају да резервишу новац. То су разлози због којих се банке додатно штите од губитка.