Тарa - резерват биосфере

Једно је од девет подручја у Србији номинованих за Унескову мрежу резервата биосфере је Национални парк Тара. Циљ оваквих пројеката је помирење понекад опречних циљева, с једне стране очувања природне и културне баштине, а са друге економског развоја.

Искуства мештана села која се налазе на територији Националног парка и сарадња са тим подручјем полазна су тачка студије француских биолога и географа, која ће служити као документација за програм Унескоа.

Туризам и посао у Националном парку основни су извори прихода, али у овим делатностима не могу бити запослени сви мештани Јагоштице и Растишта.

Ограничења предвиђена заштитом природе огледају се забраном неких делатности које би биле профитабилне. На то мештани реагују различито.

Обрад Ивановић из села Јагоштица каже да се он у овом послу снашао добро, некада је радио са сином, који се касније преоријентисао на пољопривреду.

Драгољуб Боградновић из села Растиште каже да је један од проблема био покушај градње рибњака. Мештани су хтели да искористе природни потенцијал воде гајећи "калифорнијску пастрмку" која даје већи принос, уместо домаће "поточарке".

Закон је то забранио, а мештанима је уместо тога понуђен узгој свиња мангулице. Уз идеју да производња органске хране у овако заштићеној зони може бити врло исплатива, поготово за инострано тржиште.

"И поред основних делатности, а то је шумарство и заштита природе, ми се трудимо да имамо позитиван однос и контакт са мештанима", рекла је Милица Томић из Националног парка Тара.

До проглашења резервата биосфере Тара и њени становници морају усагласити интересе очувања и привређивања.

Добар живот од природног богатства

Француски биолог Шарон Марирол каже да су проблеми Србије и Француске упоредиви.

"Природа је предивна, присутна у свим активностима људи, а проблематика и односи који се јављају овде јако су слични онима у Француској", рекла је Марилол.

Професор Жил Генест са Универзитет за биологију и географију из Париз каже да је природно богатство Таре више него довољно за статус резервоата биосфере.

"Оно што недостаје је човек који добро живи од природног богатства и то на одржив начин. То би требало променити у процесу стицања статуса биосфере", рекао је Генест.

Национални парк је читав пројекат организовао у намери да испуни очекиване стандарде. Да је то изводљиво потврђују спорадични примери попут сира по који купци долазе из Београда.

Стварање такве робне марке дао би извеснију будућност селу. Оваква популаризација одрживог националног богатства значила би и активан однос људи и природе, при чему би се од сваког узимало, а чувало оно најбоље.