Србија - звезда у успону

На основу резултата постигнутих у више научних области, Србија је добила статус "Звезде у успону". Забележила је најбоље резултате у свету у 10 научних области, наводи агенција Томсон Ројтерс. У Министарству науке кажу да је то резултат доследне политике која се води у последњих шест година.

На Томсоновом сајту Сајент воч можете да нађете да су српски хемичари још од 2008. године стално на првом месту.

Као што су наши тенисери успели да постигну светске резултате тренирајући и на неадекватним теренима, тако су и научници успели да постигну светске резултате и без одговарајућих услова у пракси провере своје теорије.

"Хемија тражи много улагања у инфраструктуру, зграде, опрему, праћење научне литературе што је данас јако скупо. Највећи проблем у овом тренутку су нам набавка хемикалија које су и два пута скупље него у иностранству", рекао је професор Живослав Тешић са Хемијског факултета у Београду.

На међународним листама које се раде свака два месеца, Србија је била најбоље пласирана у математици.

Проректор Београдског универзитета Неда Бокан сматра да су фундаментална истраживања у неком смислу деликатна, јер, како каже, може да прође велики број година, некад и деценије, да се неки резултат препозна.

У овом тренутку Србија за науку издваја 0,3 одсто бруто- домаћег производа, једва 100 милиона евра. То је десет пута мање од Мађарске или шест пута мање од Хрватске, подсећају у Министарству науке. Ипак, и у таквим условима, наши инжењери постижу резултате који су цењени у свету.

"Далеко је то од доброг, наравно, гледа се апсолутан резултат и ту морате да се такмичите са онима који су много богатији и јачи од вас, а за то морате са њима да сарађујете, да бисте могли да држите корак", рекао је ректор Бранко Ковачевић.

У свету осим тога за један динар, евро или долар који даје држава, још два дају корисници научних истраживања, углавном привреда.

У овом тренутку потребна је поправка постојећих зграда, пре свега ПМФ-а у Београду, ректората у Новом Саду, центара за истраживачке делатности у Нишу и биомедицину у Крагујевцу, нови Инкубатори за Информационе технологије, стварање Кампуса за Математичку гимназију и инфрасртуктуре за Петницу.

У ту сврху ће се искористити средства из буџета Европске уније и из кредита Европске инвестиционе банке вредна 200 милиона евра. Двадесет милиона евра планирано је за повратак младих у земљу.