Преглед штампе (06. 03. 2010.)

Жене из Војводине морају да плате порођај у Србији!

Породиља Јелена Оливерић (33) из Вршца мора да плати 56.500 динара зато што се 31. децембра прошле године као хитан случај породила у Клиничко-болничком центру „Звездара", а не на територији АП Војводине. Јелена каже за Пресс да је филијала Покрајинског завода за здравствено осигурање у Панчеву одбила да рефундира трошкове „луксузирања порођаја у Београду".

Јелена живи и ради у Вршцу, а иначе је рођена Београђанка. У Београду се 31. децембра затекла на дочеку Нове године, уз претходну консултацију са гинекологом.

- С обзиром да је термин за порођај био половина јануара и да ништа није указивало да ће до порођаја доћи раније, усудила сам се на путовање уз претходно косултовање са лекаром. Рано ујутру, 31. децембра почели су порођајни трудови. Мом супругу и мени учинило се најразумније да одемо до најближег породилишта јер је порођај кренуо поприлично брзо, а временски услови на путу су били лоши да бисмо кренули пут Вршца... - прича Јелена.

По доласку у КБЦ „Звездара" дежурни лекар је констатовао да је порођај почео и она се у року од пола сата нашла на столу.

- Последњег дана прошле године родила сам Катарину. У КБЦ „Звездара" сам била до 5. јануара 2010. Напомињем да сам код себе имала уредно оверену здравствену књижицу, као и да је у документу на основу којег су ме примили писало „хитан пријем" - каже Јелена.

Запослени у КБЦ „Звездара" су по службеној дужности упутили обавештење и рачун за наплату социјалном у Вршцу, које је испостава панчевачке филијале. Међутим, матична филијала у Панчеву је одбила плаћање трошкова, па је прошле недеље породицу Оливерић затекао рачун из КБЦ „Звездара".

Правница филијале у Панчеву Смиљка Чалић није хтела јуче да говори о овом случају већ нас је упутила на директорку филијале. Вршилац дужности директора филијале Славица Маринковић рекла је да је првостепена комисија одбила плаћање рачуна јер се то сматра порођајем у термину, када труднице не би требало да путују.

- Ту историју болести нисам видела, али чим жена уђе у девети месец сматра се да може раније да се породи. Постоји чак и тачка у правилнику по којем жена када уђе у девети месец не би смела да путује без одобрења свог гинеколога који је прати. Сви термински порођаји не сматрају се превременим и хитним - објаснила је Маринковићева.

Према њеним речима, прошле године ниједан овакав предмет није плаћен, а било их је 170.

Браните цене, уместо курс!

Гувернер Народне банке Србије (НБС) Радован Јелашић изјавио је да главни задатак НБС није одбрана курса, већ стабилност цена.

"Остајем при ставу да је најбоље да средства узета од ММФ-а стоје у девизним резервама и надам се да ће се, ипак, чути глас разума, који упозорава да се сви кредити морају вратити", поручио је Јелашић у интервјуу сутрашњим "Новостима".

Он је рекао да се ове године очекују инвестиције око 1,4 милијарде евра.

"НБС не сноси главну одговорност због слабљења динара, али очигледно многима одговара да буде дежурни кривац", рекао је Јелашић поводом оптужби да је главни кривац за лош живот у Србији, јер штеди девизне резерве уместо да беспоштедно брани динара.

Јелашић тврди да га то не узнемирава много, јер велики део тих критика доживљава као признање да свој посао добро ради.

"Али, стрпљив сам човек. Доћи ће дан када ће и економисти и привредници и обични грађани увидети да се стандард и куповна моћ не могу градити на кредитима и приватизационим приходима и да у највећој мери зависе од инфлације, а не од курса", рекао је он.

Јелашић је подсетио да је инфлација у фебруару, у односу на исти месец прошле године, на годишњем нивоу била испод четири одсто, иако је динар у последњих годину и по депресирао 25 одсто.

"За моју личну и популарност НБС не би било ништа лакше него да у одбрану курса 'профућкамо' пола милијарде евра и то позајмљених средстава које ћемо једног дана морати да вратимо. Очито овде НБС квари забаву, јер позајмљена средства не жели да потроши", истакао је Јелашић.

Он је рекао да снага динара зависи од страних директних инвестиција, извоза, задуживања у иностранству и макроекономске политике, а ту, пре свега, мисли на домаћу потрошњу, односно висину пензија и плата.

"Шта ће се догађати са курсом пре свега зависи од тога у којој мери ћемо поштовати програм договорен с ММФ-ом", нагласио је Јелашић.

"Преузели смо обавезу да ћемо до 2015. смањити удео зарада у БДП са 13 на 10 одсто, а пензија са 10 на осам одсто. Опасно би било уколико сада скренемо са тог пута", упозорио је он.

Експлицитно интервенисање би, упозорио је он, привремено ојачало динар, али би напунило џепове шпекулантима, смањило девизне резерве и покренуло још већу шпекулацију против динара.

Јелашић је рекао да једино што би приморало НБС да јаче интервенише је то да одређени ниво курса угрози постизање нашег основног циља, а то је инфлација од шест одсто до краја године.

"Који би то ниво курса био не бих желео да лицитирам", додао је он. Јелашић је демантовао тврдње да курс клизи у катастрофу.

"Ни речи нема о катастрофи, пошто о таквим сценаријима искључиво причају они који су се нашли на брисаном простору, па иду од политичара до политичара и тобоже брину о животном стандарду грађана, а, у ствари, само желе да заштите своје високе марже о којима би у тржишним условима могло само да се сања", казао је он.

Ревизори још чекају повишицу

Предлог измена закона о Државној ревизорској институцији, којима би требало да се омогући повећање плата ревизорима, још није био на дневном реду Одбора за финансије, мада је, тврде поједини чланови овог скупштинског тела, завршен.

Председник одбора Зоран Красић (СРС) каже за „Политику" да је, што се њега тиче, одбор свој посао завршио, јер је донео закључак да се иницијатива ДРИ припреми тако да може да уђе у скупштинску процедуру. Красић подсећа и да је Министарство финансија рекло да може да обезбеди новац за повишице, а „где је проблем, не знам". Он додаје да је предлог требало да сачине чланови одбора из владајуће коалиције, који ће бити предлагачи, „чуо сам и да су га урадили, да га је њих шесторо потписало, али и да су затражили да се још мало консултују".

Чланови владајуће коалиције нису вољни да кажу шта се дешава са предлогом измена нити хоће да говоре о незваничним сазнањима да је предлог био потписан, а ни о томе да ли су неки повукли потписе, јер нису задовољни тиме што би Радослав Сретеновић, председник ДРИ, имао плату од 280.000 динара. Влајко Сенић (Г17 плус), каже да је, што се Г17 плус тиче, предлог завршен, да су га он и његов страначки колега Жељко Ивањи потписали и да је предлог прослеђен другим члановима одбора. Раде Обрадовић (ДСС), међутим, каже да је он добио неки „предлог, где су штампана имена чланова одбора, али нигде нема никаквог потписа, тако да не знам о чему се ту ради".

Одбор је недавно био једногласан у томе да подржава иницијативу ДРИ да се изменама закона омогуће дупло веће плате ревизорима, пошто су мале плате главни разлог што су већ два конкурса за пријем нових ревизора пропала, а са четири ревизора, колико их је сада, они не могу да преконтролишу 8.000 оних који троше новац из буџета. Ревизори би, према раније подржаном предлогу, требало уместо 50.000 и 60.000 динара да имају плату од 120.000, односно 140.000 динара.

Влада мора да опозове дебеовца

Народни посланици не знају ко је Борислав Галић, човек кога би требало да изгласају за председника Комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки и који је, према сопственом признању, учествовао у набавци лажних пасоша за убице са Ибарске магистрале Ненада Илића и Ненада Бујошевића.

Влада Србије упутила је крајем фебруара Скупштини предлог за избор Борислава Галића по хитном поступку. Он би, уколико Влада не повуче свој предлог, требало да буде именован до 20. марта на позицију која ће му омогућити да контролише јавне набавке у вредности од четири милијарде евра годишње.

Посланици са којима је „Блиц" јуче разговарао кажу да им није познато да се такав предлог налази на дневном реду Скупштине, као ни да ће се гласати по хитном поступку. Занимљиво је да њима још није достављена ни Галићева биографија, иако је то уобичајена процедура. У дневном реду Скупштине, који се може прочитати и на сајту парламента, стоји само да се ради о дипломираном правнику.

Посланици су јуче за „Блиц" рекли да његово именовање не могу ни коментарисати, јер „тако нешто није ни стигло у Скупштину", нити им је познато да ће такав предлог уопште из Владе стићи.

- Кандидат за такву функцију мора да има професионалне и високоморалне карактеристике и тиме ћемо се водити када будемо одлучивали да ли ћемо гласати за такву одлуку - каже Жељко Ивањи, посланик Г17 плус.

Ни посланик СПС Ђорђе Милићевић није знао да је на дневном реду именовање бившег шефа кабинета ДБ, нити је то желео да коментарише када смо му представили биографију Галића.

- Одлуке не доносимо на бази хипотеза - кратко је одговорио Милићевић, док шеф посланичке групе ПУПС-а Момо Чолаковић каже да ће та странка подржати овај предлог Владе.

Иако посланици тврде да су за овај случај сазнали из јучерашњег „Блица", именовање Борислава Галића већ се налази у дневном реду парламента у који су имали увид. Предвиђено је да се оваква одлука Владе изгласа по хитном поступку, а у образложењу стоји да се са именовањем председника и чланова Комисије већ увелико касни. Како је наведено, по закону о јавним набавкама они су морали да буду изабрани најкасније у јулу прошле године.