Осигурање имовине – ко ће надокнадити штету када пожар или гашење направе рачун

Ватра из кафића у којем је избио пожар, за десетак минута је захватила готово свих осам спратова зграде.

Штету су претрпели и станови које је отворени пламен заобишао.

Нашој саговорници ватрогасци су, како каже, због процедуре током гашења пожара обили врата, а поправку су платили сами.

"Нисмо сигурни од кога ћемо и да ли ћемо моћи да наплатимо штету, зато што нисмо осигурани од тих ствари", рекла је станарка руиниране зграде.

Наводи да је већина људи у згради старија, према њеним речима, тешко да неко од старијих станара има осигурање.

Осигурање имовине

Нису само станари ове осмоспратнице они којима стамбено осигурање није приоритет.

Осигурање куће или стана у свету је једна од најпродаванијих полиса. У Србији је тек сваки десети грађанин осигурао имовину.

"Мислим на некретнине, пре свега станове, куће, окућнице, викендице, осигурава се од пожара, од града од олује", каже Зоран Ћирић из Уније осигуравача Србије.

Што се пољопривреде тиче, Ћирић наводи да се 15 одсто ратара одлучује да своје засаде осигура полисом осигурања од имовине.

Истиче да уколико грађани немају полису осигурања те врсте, онда не постоји нико ко ће штету надокнадити.

Читати уговоре јер надокнада није загарантована 

Када је реч о комбинованом осигурању ствари домаћинства, 2023. године је уговорено 322.665 осигурања са укупном премијом од 1,3 милијарде динара, при чему су решене штете износиле преко пола милијарде динара, подаци су Народне банке Србије.

С друге стране, када је реч о осигурању имовине од пожара и других опасности ван индустрије и занатства, у 2023. години је уговорено 232.421 осигурање, информације су НБС.

Основна полиса се може купити за 100 до 120 динара по квадрату, што би за стан од 50 квадрата било око 50 евра годишње.

Ипак, надокнада штете није увек загарантована.

Треба пажљиво читати уговоре јер друштва за осигурање имају строге и прецизне услове што је један од разлога због којег грађани већински не верују у полисе.

Уредница часописа Свет осигурања Весна Лапчић сматра да је међу грађанима мала финансијска писменост – непознавање значаја осигурања.

"Не живимо у култури где је осигурање препознато као важно. Имамо нека лоша сећања, нарочито наши старији, на то да су се током деведесетих дешавале лоше ствари са осигурањем које су биле више везане за животно осигурање него осигурање имовине", каже Лапчић.

Ако изузмемо осигурање аутомобила, које је једина обавезна полиса на нашем тржишту, грађани Србије, око 75 одсто њих, најчешће купују полису путног здравственог осигурања.