Сви српски страхови

Грађани Србије највише се плаше даљег сиромашења и продубљивања социјалних разлика. Боје се и да ће изгубити посао. Трећи на листи српских страхова је да је земља у протеклих петнаест година толико пропатила а наталитет опао, да народ може и да нестане.

Ово су неки од резултата истраживања у организацији агенције Медиум Галуп о највећим страховима грађана Србије на крају прве деценије 21. века, али и томе колико смо толерантнији као друштво.

Свега се плашимо више него пре пет година, а више нас брину колективни него индивидуални страхови, закључују истраживчи. Плашимо се и личних криза, неизлечивих болести и крађе. Ипак, више стрепимо од економске кризе.

Србобран Бранковић, директор агенције Медиум Галуп, каже да "лични проблеми људи су две деценије били потискивани на рачун онога што се дешавало са целом земљом".

Када је реч о односу према нацијама у региону, на лествици оцена од плус 5 до минус 5, највећу одбојност осећамо према Албанцима, а затим према Хрватима.

Ипак, резултати су сада много бољи него пре десет година. Од великих светских нација, најмање нам се свиђају, како показује истраживање, Американци, а следе их Енглези. Благонаклони смо према Русима, Италијанима и Јапанцима.

Жарко Требјешанин, психолог, запажа да је "интересантно колико је та прича о вечитим пријатељима и непријатељима сумњива.

"Сада нам је већа одбојност према Енглезима, него према Немцима. Немци који су били, кад сам био мали, главни непријатељ осим Турака, сада су нам сада ближи него Енглези са којима смо били савезници", додаје Требјешанин.

Резултати зависе од старосне групе испитаника

Грађани Србије сада највише цене спортисте, пољопривреднике, свештенике вере којој припадају, забављаче, лекаре и професоре.

Новинари су близи средини, а на дну листе су судије, адвокати, саобраћајни полицајци и политичари, који су омраженији код жена него код мушкараца.

"Резултати зависе и од тога да ли су испитаници са села или из града и колико имају година. Код људи на селу то су директори јавних предузећа, они који су продавали задруге и саобраћајна полиција. Вероватно много кажњавају трактористе", каже Србобран Бранковић.

"У старосној групи од 25 до 30 су конобари популарнији од професора.То су могли да услове или гласови вечитих студената или излазак из школске клупе па се не сусрећу са професорима", коментарише Бранковић.

Утешно је што истраживање показује да са вишим степеном образовања расте и ниво толеранције.

Занимљиво је и да жестоки момци више нису у моди, а добра вест је и што међу највећим страховима у нашој земљи, више нема страха од рата.