Први мај у Србији некад и сад – ђурђевдански обичаји и крцата "Радничка касина"

Данашњи празник, Међународни празник рада, обележава се од 1889. године. Слави се у више од 150 земаља и подсећа на борбу радника у Чикагу за боље услове рада.

Прва првомајска прослава у Србији, крцата "Радничка касина"

Прва првомајска прослава у Србији одржана је 1893. године, на углу Дечанске и Скопљанске улице, садашње Нушићеве.

Тога дана, већ у осам сати ујутру београдска кафана "Радничка касина" код садашњег Дома омладине била је крцата.

Црвенеле су се траке с паролом "Пролетери свих земаља, уједините се!".

"Свега неколико радника у Србији, али су знали шта су радничка права"

Историчар Предраг Марковић је у Јутарњем програму истакао да је у то време било свега неколико радника у Србији, али су знали за светске трендове, неколико година после чикашких догађаја и свега неколико година након што је Интернационала прогласила Први мај за дан радника.

"То мало радника у Београду и у Србији зна за то шта су радничка права, то показује доста висок политички ниво тадашњих наших радника", додаје Марковић.

Први мај као Ђурђевдан

После Другог светског рата некако се чини да се празник рада више славио, али те прославе су врло често личиле на ђурђевданске прославе, због тога што су они који су славили празник рада китили цвећем дворишта и тарабе.

Успешни празници, каже Марковић, комбинују старије традиције, па се тако 29. новембар преклопио са свињокољем, по чему заправо људи и памте тај датум.

"Као што се сви верски празници надовезују на празнике старијих вера, тако исто и комунизам, који је био нова вера. Згодно се Први мај преклопио са празником пролећа, то је Ђурђевдан, отприлике, није исти дан, али та атмосфера. Ово што је данас једино остало од Првог маја, то су ти уранци. Значи роштиљање у природи је нека врста означавања почетка, како се клима променила, могуће је да кажемо почетка лета", објашњава историчар.

Првомајски протести у Србији без ефекта

Ипак, историчар напомиње да некадашњи првомајски протести у Србији нису имали ефекта.

"Прво, генерално протести ретко када имају ефекте, али положај радничке класе се побољшавао у целом свету због низа сложених околности. Сада је положај радничке класе бољи него икад пре у свету, зато што је несташица радне снаге. И сада свако ко нешто зна да ради рукама у западном свету, у далеко је бољем положају него икада раније у прошлости", сматра Марковић.