Два нова лека за мултипла склерозу о трошку државе – терапија креће месец дана од добијања дијагнозе
На новој листи лекова који се издају о трошку државе и коју је недавно усвојила Влада Србије, налазе се и два најсавременија лека за мултипла склерозу. Професорка Јелена Друловић из УКЦ објашњава да се лекар, када се постави дијагноза мултипла склерозе, договора са пацијентом који би лек био најадекватнији. Број оболелих је у порасту, а процењује се да је у овом тренутку у Србији око 9.000 оболелих.
О трошку државе, на новој листи лекова нашла су се још два, најсавременија лека, за лечење мултипле склерозе, а неуролошкиња Универзитетског клиничког центра Србије, професорка Јелена Друловић оцењује да је лечење тог обољења данас знатно унапређено.
"Посебно ако поредимо са претходним периодом и ми сада стално понављамо да се сада лечи пет пута више пацијената него пре четири године, што је заиста огроман напредак", рекла је професорка Јелена Друловић гостујући у Дневнику РТС-а.
Процена је, додаје, да се лечи близу 60 одсто особа са дијагнозом мултипле склерозе, односно око 5.000 од укупно 9.000 оболелих.
"Чињеница је да су лекови практично доступни свима. То што се не лече сви последица је чињенице да, нажалост, не постоји могућност да се одређене особе с овом болешћу лече јер ми овим лековима, колико год су они добри и ефективни, не можемо да поправимо стање", објашњава професорка Друловић.
Високоефективне терапије
За лечење мултипла склерозе постоје различите терапије.
Професорка Друловић каже да можемо бити задовољни јер се повећава број пацијената који се лече високоефективним терапијама.
"Није високоефективна терапија неопходна за све пацијенте, али за један добар број јесте. И ми сада лечимо више од 40 одсто пацијената тим високоефективним терапијама", наводи Друловић.
Објашњава да се у лечењу следе светске стратегије – којим лековима треба започети терапију, када треба заменити терапију и започети лечење тим високоефективном.
Третмани мултипла склерозе су се раније започињали само у универзитетско клиничко-болничким центрима, а професорка Друловић каже да се сада третмани отпочињу у читавом низу општих болница и здравствених центара.
"Донедавно, тих центара је било још 21, а сада према препоруци Републичке стручне комисије за неурологију, која је усвојена од стране и Министарства здравља, Републичког фонда за здравствено осигурање, тај ће се број центара проширити на још пет, тако да се очекује да ће сада још у 26 центара бити могуће започињање лечења", каже професорка.
Постављање дијагнозе
Мултипла склероза се два пута чешће јавља код жена него код мушкараца, а најчешће у периоду између 20. и 40. године, што је радно активно становништво.
Симптоми су неспецифични и подсећају на друга обољења.
"При постављању дијагнозе, осим клиничке презентације, изузетно је значајан одређени број дијагностичких прегледа, пре свега прегледи магнетном резонанцом", објашњава Друловић.
Наводи да је држава направила значајан искорак тиме што је обезбедила већи број апарата за магнетну резонанцу, не само у универзитетским центрима, већ и у другим центрима у Србији, и званично је приоритизована мултипла склероза када су у питању прегледи магнетном резонанцом.
Осим година у којима се најчешће јавља, објашњава професорка, на могућност да је неко оболео од ове болести упозорава и појава сметњи са видом.
"У смислу ослабљеног вида, обично једним оком, замагљеног вида, разликовања боја тим оком, појави болова при покретима очију. Такође, то могу да буду вртоглавице, трњење било ког дела тела, слабост у рукама и ногама, нестабилност при ходу. Дакле, било каква неуролошка манифестација", појашњава Друловић.
Одржавање здравља мозга
Друловић каже да се следи концепт одржавања здравља мозга, односно очувања можданог ткива.
Објашњава да практично за месец дана од момента када особа дође до неуролога, може да се постави дијагноза мултипла склерозе, а захваљујући систему доделе терапије.
"Већ месец дана после тога пацијент може да започне са терапијама о трошку Републичког фонда, што је заиста огроман напредак и што је омогућило да данас имамо велики број људи који лечимо" истиче Друловић.
Гошћа РТСа оцењује да живимо у једном другом свету где како се постави дијагноза тако се са пацијентом договара који би лек за њега био најадекватнији.
Одржавање активности пацијента
Професорка Друловић каже да болест прави огромне трошкове, пре свега особама које су од ње болесне и њиховом окружењу, али и читавом друштву.
"Уколико се не лече, пацијенти постају неспособни да наставе своје радне активности. Управо применом оваквих лекова ми постижемо да људи наставе да раде", каже професорка.
Професорка каже да је неопходано и оформљавање центара за мултипле склерозу где би особама које имају ову болест били доступни неуролози и сестре али и друге колеге из здравственог система
"Ми који радимо у клиничким центрима имамо доступност и других специјалиста који су ту потребни као што су офталмолози, уролози и тако, али у сваком случају та једна мултидисциплинарност је нешто што се сада свуда у свету форсира као потреба третмана па се надам да ћемо и у томе успети", нада се Друловић.
Гошћа РТС-а каже да је број пацијената велики,а према најновијим проценама, да мултипла склерозу има отприлике 140 на 100.000 грађана.
Коментари