Да ли је вино заиста од грожђа, а сир од млека – можемо ли веровати декларацијама

Најчешће се потрошачи обмањују када су у питању сокови, кафа, сир, ракија, вино. Истраживање Кластера "Уједињени за квалитет“ показало је да се у 88 одсто случајева у продавницама нуди лажни мед као прави. Ненад Вујовић из Одељења инспекције за безбедност хране Министарства пољопривреде каже да је наша законска регулатива покрила све неправилности у вези са храном, па и ову такозвану обману потрошача, али истиче да њихова статистика показује да таквих производа има, али да их је мало.

Како да знамо да је кафа коју смо купили права, или да је сок заиста од воћа. Многи се одлучују за црни хлеб из здравствених разлога, али је Државна ревизорска институција утврдила да је то најчешће лажан производ. У 22 случаја од 25 мед на полицама није прави.

Технологија је напредовала, па се права сировина лако замени вештачком и рафове преплаве производи спорног квалитета. Истраживање кластера "Уједињени за квалитет“ показало је да се у 88 одсто случајева у продавницама нуди лажни мед као прави.

"Такви производи су јефтинији, онда су конкурентнији у цени и онда нелојална конкуренција добија тржиште, а прави произвођачи не могу да продају своје производе“, рекао Иван Смајловић из Кластера "Уједињени за квалитет".

Најчешће се потрошачи обмањују и када су у питању сокови, кафа, сир, ракија, вино... Чак и ако успете да прочитате ситна слова на декларацији, то вам неће много помоћи. Квалитет је могуће проверити само у лабораторији.

“Они се направе да изгледају као оригинал, наместе се сви основни параметри квалитета да он задовољава и екстракт и садржај алкохола и шећер и киселине. Све се то технолошки намести, али сировина није грожђе ако говоримо о вину, или ако говоримо о меду“, каже Смајловић.

Ова појава иначе није специјалност само наших произвођача. Ових дана у Хрватској је анализама утврђено да је чак шест од седам вина у продавницама разводњено. Здравствено су исправна, али лошег квалитета.

Законска регулатива и неправилности у вези са храном

Ненад Вујовић из Одељења инспекције за безбедност хране Министарства пољопривреде рекао је гостујући у Београдској хроници да ови производи нису оно за шта се представљају.

"Број таквих случајева у нашој земљи је мали... Таквих случајева има и пратимо их, најчешће их буде у кафи, природним ракијама и у неким случајевима што се меда тиче", навео је Вујовић.

Каже да списак тих произвођача постоји и да се они редовно контролишу. Понавља да је реч о малом броју случајева, али који указују да такве случајеве треба пратити и пажљиво контролисати.

Према његовим речима, наша законска регулатива покрила је све могуће неправилности у вези са храном – од здравствене исправности, квалитета, па до обмане потрошача.

"Обмана потрашача се законом дефинише, ако се неко усуди да направи прекршај те врсте, он је санкционисан по Закону о безбедности хране и дужни су да повуку производ са рафова. Ми пратимо и углавном то извршавају. Ако инспектор дâ налог и он не поступи по томе, постоји мера, поново подносимо пријаву због непоштовања налога и покушавамо да те казне дају довољно разлога произвођачима да престану то да раде“, рекао је инспектор.

Када је реч о томе ко се чешће бави обманом потрошача, инспектор каже да су склонији обмањивању мали произвођачи који тек улазе на тржиште.

На констатацију да је Кластер "Уједињени за квалитет" установио да 22 од 25 проверених узорака меда нису били мед, инспектор наглашава да се не може бити репрезентативан на тако малом узорку.

"Наша аналитика каже да има таквих случајева, али да их је мало“, истакао је Вујовић.

четвртак, 18. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво