Читај ми!

Без приватника би листе чекања биле дуже – шта кочи спајање два здравствена сектора

Процењује се да и када имамо државно здравствено осигурање, додатно за лечење у приватним ординацијама, издвајамо најмање још 40 одсто буџета, док је просек у Европи до 20 процената. Иако се годинама о томе говори, потпуног интегрисања приватног и државног здравства и даље нема.

У борби за бебу, један од кључних фактора је време, а због дугих листа чекања, 2008. године, одлучено је да се у битку за потомство укључе и приватне здравствене установе.

Само у једној од њих прошле године урађено је више од 1.400 поступака, ове већ 100, а још 100 жена је у припреми за вантелесну оплодњу.

"У том тренутку је било више хиљада пацијената који су чекали, и те жене би дочекале менопаузу, да није било приватног сектора. Предност је – немамо листе чекања у земљи, могу да дођу у врхунску установу, са најбољом опремом, са најеминентнијим, најискуснијим лекарима, јер сви пацијенти бирају, не само установу, него чак и лекара", рекла је проф. др Елиана Гаралејић са Специјалне гинеколошке болнице "Јевремова" – Медигруп.

И зато што је све више оних који имају проблем са стерилитетом, али и због проширења критеријума, РФЗО је склопио уговоре са 23 државне и приватне установе.

С приватницима је договорена и операција катаракте. И ту се мање више увезивање завршава. Шта је камен спотицања за јединствен систем када је на листи чекања за преглед или операцију готово 78.000 људи?

"У Хрватској је поред обавезног препознато и добровољно осигурање, већина грађана плаћа најпре додатно осигурање које покрива 20 одсто трошкова, тј, учешћа које пацијент мора да да приликом сваке услуге, велики број грађана има и допунско, који пружа виши стандард и шири обим здравствене заштите", рекла је Сандра Маринковић из Америчке привредне коморе.

Међу кључним проблемима у здравству низак ниво превентивних услуга

Здравство није бесплатно и све је скупље. Истраживање Америчке привредне коморе пре неколико година идентификовало је да су кључни проблеми низак ниво превентивних услуга, рефундације за лекове, недостатак информационих технологија.

"Ми смо задњих пар година видели конкретне кораке које су позитивно оценили и приватни сектор и  корисници здравствених услуга. С друге стране низак ниво укључивања приватних здравствених услуга, није адресиран у међувремену , и мислимо да је наш национални здравствени систем због тога на губитку", додала је Маринковићева.

Марија Рабреновић из Асоцијације приватних здравствених установа и приватних пракси Србије рекла је да је јако битно да државни сектор тачно преброји своје услуге, да тачно формира цену коштања и да томе између осталог дигитализација и служи.

"Због чега су различите цене – управо зато што су различити професионалци који раде. Није исто ако Новак Ђоковић учествује на турниру или ако ја учествујем на турниру. Исто тако и апарати, ако су врхунски, ако коштају стотине хиљада евра. Није исти квалитет прегледа, као и апарата који кошта пар хиљада евра", објаснила је професорка Гаралејић.

Сандра Маринковић је истакла да је фокус и корисника и пружаоца здравствених услуга на лечење болести када она настане, а не на њену превенцију.

"Ми већ имамо могућност да наше апотеке издају лекове на рецепт који су лекари прописали, али сматрамо да је прави моменат да лекари из приватне праксе буду и изабрани лекари", истакла је Марија Рабреновић.

У приватном сектору ради више од 23.000 здравствених радника

Према подацима Асоцијације у приватном здравственом сектору ради више од 5.000 лекара, уз медицинске сестре и техничаре, око 23.000.

"Мислимо да новац треба да прати пацијента и његове потребе, свим овим дугогодишњим сарадњама и величином и квалитетом смо доказали да смо флексибилни и да смо спремни да идемо даље у интеграцију", напоменула је Марија Рабреновић.

Према подацима Асоцијације приватника у систему је преко 200 општих и специјалних болница, 2.000 ординација и поликлиника, преко 3 500 стоматолошких установа, више од 1.000 апотека, око 500 лабораторија – довољно да нам уз државне установе, лечење буде доступније на време.

петак, 22. новембар 2024.
0° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње