Здравствене услуге у иностранству – сличности и разлике између потврде РФЗО-а и приватног осигурања

Сезона годишњих одмора је почела, па ће већина српских туриста уплатити полису приватног здраственог осигурања. Бесплатну услугу за хитне здравствене ситуације грађани могу добити и уз потврду РФЗО-а у земљама са којима Србија има билатерални споразум. Шта све нуде приватна полиса осигурања и потврда РФЗО-а за РТС су говорили Весна Латиновић из Реубличког фонда за здравствено осигурање и Зоран Ћирић из Удружења осигуравача Србије.

Весна Латиновић из Републичког фонда за здравствено осигурање каже да грађани Србије са својом здравственом картицом имају право на хитну медицинску помоћ у државама са којима је потписан међудржавни споразум – некадашњим републикама СФРЈ, Немачкој, Француској, Италији, Великој Британији, Аустрији, Мађарској, Румунији, Бугарској, као и Турској и Тунису.

Латиновићева је навела да грађани пре одласка у иностранствот реба да изваде потврду, образац на основу којег могу да користе здравствену заштиту.

"Уколико то нисте учинили, можете касније да поднесете захтев за рефундацију, а да би се то и догодило треба да се испуне два услова – да је услуга била хитна и да није било сметњи за издавање потврде", додаје Латиновићева.

Наглашава да се трошкови покривају у потпуности, без ограничења, уз евентуално плаћање партиципације ако је прописана за одређену услугу.

Према њеним речима, туристичке потврде издају се на 90 дана, студенти и ђаци је добијају за период који проведу на школовању, а запослени за време на које су упућени на рад у иностранству.

Зоран Ћирић из Удружења осигуравача Србије каже да 75-80 одсто грађана који путују на одмор у иностранство уплате приватну полису здравственог осигурања.

Како подсећа, та полиса пружа заштиту и сигурност у случају незгода, болести или других непланираних ситуација током путовања.

Зашто се грађани чешће ослањају на приватно осигурање

Ћирић напомиње да је највећа предност путног здраственог осигурања у односу на потврду РФЗО-а то што не мора да буде реч о хитном медицинском случају и то што покрива много већи спектар услуга.

Додаје да се то добија за, како каже, изузетно мали новац – за четворочлану породицу за десетак дана, кошта око 40 евра.

"Све то покрива болничко и ванболничко лечење у висини од тридесет до четрдесет хиљада евра, у зависности од тога који ниво покрића се одабере", каже Ћирић.

Поред хоспитализације, наглашава да полиса покрива све повреде које се могу десити на летовању, споменувши типичне попут гажења морског јежа, извртања зглоба, стомачних проблема, зубобоље.

"Суштинска разлика између полисе путног здравственог осигурања и потврде РФЗО-а је много већи број здравствених услуга које ће на основу полисе путног здравственог осигурања да вам пружи услугу", наводи Ћирић.

Процедуре активирања осигурања

Ћирић напмиње да је потребно само да корисник назове кол-центар свог осигуравајућег друштва који ће га упутити у најближу здравствену установу.

Зорана Латиновић из Републичког фонда за здравствено осигурање каже да се потврда за коришћење здравствене заштите у иностранству издаје у матичној филијали РФЗО-а, али да је пре тога је потребно да се грађани јаве свом изабраном лекару који ће сачинити извештај о здравственом стању.

"Тај извештај се доноси на лекарску комисију која доноси оцену о здравственом стању. Уколико је оцена позитивна, РФЗО издаје потврду", објашњава Латиновићева.

Напомиње да је за државе са којима не постоји билатерални споразум, попут Грчке, такође потребна потврда РФЗО, са разликом да осигураник плаћа услугу која му се после рефундира.

Цело гостовање Весне Латиновић и Зорана Ћирића можете погледати у видео-запису на почетку текста