Осветничка порнографија – закони је у Србији не препознају, жртве ћуте и пристају на уцене

У многим земљама у свету осветничка порнографија је кривично дело, док je у Србији, иако постоје иницијативе, Кривични законик не препознаје. Вања Мацановић из Аутономног женског центра изјавила је за РТС да је скоро немогуће правним путем доказати да сте жртва, јер је потребно да иза вас стоји и државни апарат. Тужилац Горан Илић пак сматра да постоје кривична дела у закону која би могла да препознају тај феномен, али и да треба да постоји свеобухватна друштвена акција.

Све чешће, са развојем технологије, стижу опомене да водимо рачуна шта објављујемо на интернету, посебно на друштвеним мрежама. Колико последице могу да буду озбиљне указује и појава тзв. осветничке порнографије. Кривични законик у Србији је не препознаје као кривично дело, а већ годинама постоји иницијатива да се измене прописи. 

Већина истраживања која су рађена указују да су жртве осветничке порнографије углавном жене или девојчице. Ваша истраживања, такође говоре да имају од 18 до 24 године. Нудите бесплатну правну помоћ. Колико жене траже помоћ, каква су искуства и кроз шта пролазе?

Мацановић: Обрати нам се једна жена недељно са овим проблемом. То су жене различитог узраста – од младих девојчица до жена у одраслом добу, али се дешава и мушкарцима. Морамо да постанемо свеснији да то може да се деси било коме од нас.

То нам је донело ово доба. Сада лако можете да пошаљете нечију фотографију, као и да то буде вирално и доступно милионима људи.

У таквој ситуацији, када немате кривично дело, веома је тешко пружати бесплатну правну помоћ. Кажемо јој да прво покуша да заустави оног који прети објављивањем или уколико је већ објавио, да тражи од друштвених мрежа и платформи где је објављено да скину видео-снимке и фотографије.

Ако то не успе, онда се прикупе докази како би се то подвело под неко друго кривично дело.

Како помоћи жртви?

Мацановић: Жене доживљавају првенствено стид и срамоту. Прва ствар коју радимо са њима је да морају да кажу људима у свом најближем кругу, који треба да су уз њу.

То је препрека јер када их неко уцењује објављивањем снимака и фотографија, жене пристају на одређену врсту уцене или је дуго потискују и неће ником да саопште.

Шира заједница им фактички обезбеђује да прикупе доказе и да се лакше установи ко је особа која прети. 

Многе земље већ имају законе јер препознају и кривично дело и понижење и штету које то дело може да изазове, али их Србија нема. Постоје иницијативе, али зашто се још увек чека на ту промену?

Илић: У Србији постоје кривична дела која би могла да препознају овај феномен, попут неовлашћеног фотографисања.

Имамо кривично дело из члана 145 кривичног законика које санкционише неовлашћено објављивање списа, портрета или снимка неке особе, под условом да се тиме осетно задире у његов живот.

Суштина је да се, најпре, по правилу, та кривична дела гоне по приватној тужби, што отежава могућност доказивања.

Због стигматизације, али и чињенице да је отежано доказивање, те да није прописана тешка санкција, веома мали број људи се усуђује и започиње такав поступак јер то доводи и до поновне виктимизације жртве.

Неопходно је да се тај проблем реши, да се пропише посебно кривично дело које се неће звати осветничка порнографија, јер тај назив не одражава суштину већ указује да неко дели ваше интимне снимке из освете. 

Мотив извршиоца може да буде уцена, забава и други разлози. Свакако треба извршити промене у кривичном законодавству, предвидети строже кривичне санкције, као и да се неки облици тих кривичних дела гоне по службеној дужности.

У Србији смо у последње време суочени с феноменом, који бих назвао нормативни оптимизам – ако жртве знају или претпостављају ко је њихов приватни садржај објавио, има наде да се насилник гони.

Проблем осветничке порнографије у Србији највише су скренуле пажњу групе на Телеграму где су се делиле интимне фотографије девојака. Један од администратора је ухапшен, али је кривична пријава против њега одбачена. Како се догоди да буде ослобођен, нарочито ако постоји могућност да понови дело?

Илић: Све можемо да решимо прописивањем нових казни и кривичних дела, као и доношењем закона, али не можете да унапређујете правни систем, а да уназађујете друштво и да верујете да ће се нешто добро десити. То је суштински проблем осветничке порнографије.

Суштина је то што су људи данас спремни да ураде многе ствари, не обазирући се на друштвене препреке или моралне забране.

Жене се обраћају и компанијама на којима се тај садржај појављује, како дође до тога да компанија прво повуче па онда врати садржај?

Мацановић: Ово дело које имамо, гони се по приватној кривичној тужби. Немогуће је доказати када сте жртва, јер морате да имате државни апарат иза себе – полицију за високотехнолошки криминал и тужилаштво за високотехнолошки криминал да би могло да се установи ко је то објавио са лажног профила.

Не можете као оштећени, да добијете судски налог да имате увид у нечији телефон или компјутер да би се видело да ли је то послато баш са те ИП адресе. То може само државни апарат.

Жене које су ушле у те поступке, а мало је њих, зато нису успеле у тим поступцима.

То је компликован систем у којем као жртва овог кривичног дела, немате теоретске шансе да успете ако немате државни апарат иза себе.

Колико је ту важна подршка?

Илић: Слажем се да је потребна подршка државног апарата, као и да би у неким случајевима кривично гоњење било ефикасније за та дела, али не би решило проблем.

Имате ситуације да се такви снимци и фотографије деле преко сервера који се не налазе у нашој земљи, чиме се отвара низ питања – од надлежности до тога како ћете спровести међународну правну помоћ.

Податак из научног чланка је анкета из 2016. и 2017. године у којој је од 3.044 испитаника, 12 одсто одговорило да су биле жртве осветничке порнографије, од чега су 15,8 одсто биле жене, а 9,3 одсто мушкарци.

Мислим да осим те кривичноправне акције и промене у законодавству, морамо да објашњавамо и младима да неке ствари, које могу да ураде јер није запрећена санкција, једноставно не треба да то и раде.

Шта је превенција? Које су адресе где жене при првој претњи треба да се обрате и не дозволе да то оде даље?

Илић: Имате више савета стручњака – пре свега да не треба да буде повезаних телефона, "ајклауда" и рачунара, као и да снимке треба брисати. То је веома тешко у дигиталном времену.

Чести су мотиви забава, уцена и покушај да се контролише. Морала би да постоји свеобухватна друштвена акција. Није довољно само изменити кривично законодавство.

Многе земље имају прописане и то веома строге кривичне санкције за осветничку порнографију, али ипак то није смањило број таквих случајева.

Мацановић: Као што учимо безбедност у саобраћају и како дa се понашамо на улици, тако треба да се зна и безбедност на интернету и то од малих ногу.

Не смемо бити наивни субјекти. Морамо да имамо у виду шта све може да се деси, али да водимо рачуна ко има приступ нашим друштвеним платформама.

недеља, 14. јул 2024.
28° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару