Ситне крађе без казне – како да чоколада, кафа или козметика избегну "ликвидацију"

Припадници Министарства унутрашњих послова у Нишу, по налогу Вишег јавног тужилаштва, поднели су кривичну пријаву против седамнаестогодишњака и четрнаестогодишњака из тог града због сумње да су извршили кривично дело крађа.

Они се сумњиче да су из магацина једног тржног центра у Нишу, украли 45,5 килограма кафе, а полиција их је затекла на лицу места са украденом робом.

У првих шест месеци у Београду забележено је 850 крађа у продавницама.

"Морамо да напоменемо да је од 850 крађа у Београду, расветљено 95 процената од тога, јер је свака продавница покривена видео-надзором. Ако причамо о продавницама где се продаје гардероба, углавном се краду скупоцени делови гардеробе", каже Слађан Јанковић, руководилац групе за сузбијање крађа и тешких крађа у Полицијској управи за град Београд.

Горана Лабудовић Милосављевић, власница малопродајног објекта, каже да се у пракси најчешће сусрећу две групе.

"То су они који чине то из психолошских разлога и они којима је мотив материјална корист. На врху листе се издвајају производи који се лако и брзо могу препродати, ту се нарочито издвајају артикли из категорије неге и козметике, кафа, скупља алкохолна пића и чоколаде", каже она.

Самоуслужне касе и могућност крађе

Практичност, брзину и смањење трошкова, све то требало је да донесу самоуслужне касе. Међутим, пракса у свету показала је да тамо где не дежура особље, лако дође до крађе.

"Код самоуслужних каса такође постоје могућности за манипулацијом. Међутим, за сада није приметно да је манипулација односно та врста покушаја крађа драматично већа у односу на стандардне касе. Додатни системи обезбеђења као што су физичко обезбеђење производа, видео-надзор или улази који се не могу користити као и излаз за потрошаче су одређене мере које доприносе томе да број крађа буде смањен“, напомиње Марија Којчић, руководилац сектора корпоративних комуникација једног од ланаца малопродајних објеката.

Слађан Јанковић наводи да извршиоци користе специјализоване торбе са заштитном фолијом где убацују ту гардеробу да би зујалица била онемогућена тако да би несметано прошли поред заштите при излазу.

Колике су казне

Предвиђене су и казне, а какве ће бити зависи од вредности украденог производа. Према важећем Кривичном законику, уколико неко украде нешто што вреди мање од 5.000 динара, то се квалификује као ситна крађа и за то следи приватна тужба.

Кривични законик предвиђа новчану казну или казну затвора до три године за извршиоце кривичног дела крађа уколико је вредност украдене робе већа од 5.000 динара.

Уколико је вредност већа од 450.000 динара, извршиоцу се може изрећи казна затвора од једне до осам година за кривично дело тешка крађа.