Границе пуцају под теретом - километри камиона и милиони изгубљених сати, Србија тражи решење са ЕУ

Док Европа убрзано затвара рупе у безбедносном систему и дигитализује границе, Западни Балкан улази у лето са старим проблемом - километрима камиона, колонама аутомобила и милијардама које цуре док роба стоји.

Од априла је потпуно оперативан нови европски ЕЕС систем електронске контроле улазака и излазака, који мења начин на који грађани Србије, али посебно професионални возачи, улазе у ЕУ.

У тренутку када глобална трговина трпи нове притиске, питање брзине преласка границе постаје питање конкурентности целе економије. А док држава покушава да убрза легалне токове робе и људи, паралелно расте и сива зона транспорта.

Ранко Шекуларац из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре рекао је за РТС да привреда трпи велике губитке због дугог чекања на граничним прелазима између Западног Балкана и Европске уније.

Камиони годишње проведу између 26 и 28 милиона сати на прелазима.

То директно доводи до губитака привредног раста, не само Србије већ и земаља Европске уније, рекао је Шекуларац.

Као најоптерећеније навео је граничне прелазе Батровци и Хоргош, истичући да проблем не може да се реши само на националном нивоу.

"Тај проблем у великој мери превазилази наше двориште. Тај проблем мора да се решава на нивоу Европске уније и Европске комисије и ми интензивно као Влада Републике Србије, као министарство имамо комуникацију са Европском унијом, Европском комисијом, конкретно са амбасадором Европске уније у Србији. Верујем да ћемо брзо доћи до неких решења", рекао је Шекуларац.

Према његовим речима, додатно успоравање створило је увођење ЕЕС система и биометријске идентификације прелазака.

"Наши возачи нису туристи нити мигранти. То је њихово радно место и не би смели да буду третирани као безбедносни ризик", истакао је Шекуларац.

Додао је да Србија интензивно комуницира са Европском комисијом и државама чланицама како би професионални возачи добили посебан статус приликом преласка граница.

"Упутили смо предлоге решења на више адреса и тражимо моделе који би омогућили бржи проток робе и људи", навео је он.

Нелегани превоз путника

Трагедија на путу Шабац- Рума, у којој су живот изгубили путници који су, према наводима медија, користили превоз договорен преко апликације за повезивање путника, отворила је питање које превазилази појединачну несрећу - колико је такав превоз безбедан, ко га контролише и колико новца пролази мимо система

"Тај вид превоза није само нелегалан и незаконит, већ и веома опасан. Путници често немају никакве информације о возачу, његовим квалификацијама ни техничкој исправности возила", упозорио је Шекуларац.

Он је навео да су посебан проблем дигиталне платформе које повезују путнике и нелегалне превознике.

"Не ради се више о подели трошкова горива, већ о организованом нелегалном превозу који функционише као сива економија", рекао је он.

Према његовим речима, инспекције тренутно имају ограничена овлашћења, али су контроле појачане, нарочито након последње несреће.

"До сада је привремено одузето 213 возила коришћених за нелегалан превоз, али је то само мали део проблема“, казао је Шекуларац.

Он је оценио да нелегални превоз у појединим сегментима учествује и до 50 одсто у јавном превозу путника, што је, како је рекао, "црвена линија" коју држава не може да толерише.