Медији између оглашивача и публике – да ли борба за читаоце доводи до губитка њиховог поверења

"Диџитал њуз рипорт" за 2023. показује да је поверење грађана у медије у 46 земаља широм света опало за два одсто у односу на 2022. годину. Према истраживању, 40 одсто људи верује медијима, а чак 36 одсто свесно избегава вести.

Највеће поверење у медије је у Финској и износи 70 одсто,а најмање у Грчкој – 19 одсто.

Рат у Украјини и унутрашња политика су теме које су испитаници највише избегавали у прошлој години, а у врху су и криминал и вести о познатима.

Србија није обухваћена, али сваки пут када је по Ројтерсовој методологији рађено истраживање, наша земља се није добро котирала. На питање како се најчешће информишу, највише испитаника у Србији је рекло – онлајн (55 одсто).

Преко друштвених мрежа информише се око 22 одсто грађана, путем телевизије 21, док су радио и штампа са 1 и 0,5 одсто најређи извори информисања.

Онлајн сфера и (не)поверење у медије

Марко Недељковић, доцент на Факултету политичких наука у Београду, рекао је у Београдској хроници да је разлика у информацијама које долазе са друштвених мрежа у односу на оне које пласирају класични медији у томе што су мање поуздане.

"Чињеница да је у класичним медијима простор ограничен, обезбеђује много више контроле и простора за велики број вести. Онлајн медији и друштвене мреже и јесу највећи разлог зашто је поверење у медије све мање", каже Недељковић, уз податак да у Србији само петина људи верује медијима.

"Када је нешто заиста битно, људи се опредељују за медије којима верују"

Према истраживању, око 70 одсто испитаника на онлајн медијима се информише више од пола сата, трећина од пола сата до сат времена, 22 одсто сат и по, а свега око пет одсто до 10 минута дневно.

Недељковић сматра да свака кризна ситуација тражи озбиљне информације и медије којима људи верују.

"Рецимо, портал РТС-а је био најчитанији у последњих пет година у тренутку увођења ванредног стања због вируса корона. Људи када осете да је нешто заиста битно опредељују се за медије у које имају поверење", наводи доцент ФПН-а.

Теме које се према истраживању највише прате су спорт (38 одсто), друштво (37 одсто) и економија, коју занима око 34 одсто испитаника.

Вести из света – скоро исто толико забава, здравство и нове технологије – занимљиви су за око 19 одсто људи који се информишу онлајн, док су вести, коментари, репортаже у дну интересовања.

Брига о оглашивачима, а не о публици 

Саговорник РТС-а истиче да је просечан човек данас генерално врло мало информисан, а да је један од разлога и тај што више од 80 одсто медија не извештава примарно водећи рачуна о публици, него пре свега о оглашивачима.

"У Србији у овом тренутку не постоји ниједан онлајн медиј који наплаћује свој садржај, и онда знате шта можете и да очекујете од тих медија, а то је да публика није на првом месту", наводи Недељковић и упоређује ситуацију у свету где је, како каже, већина медија увела претплату на своја онлајн издања.

"Верујем да је то једини начин да грађани у будућности буду добро информисани и схвате да је и у њиховом интересу да плаћају за кредибилне информације у медијима", додаје Недељковић.

Каже да поједини светски изворно штампани медији који су увели претплату на онлајн сада зарађују више од онлајн издања, попут Паиса и Коријера дела Сера.

"Грађани морају да се припремају за период који долази врло брзо" 

Недељковић сматра да регулатива, која би омогућила кажњавање неистинитих наслова, тренутно није ефикасна, јер се своди на ситуације да неко погођен извештавањем мора да покрене судску процедуру и докаже намеру медија, што је врло компликовано.

"Верујем да у Србији грађани морају да користе више медија да би били информисани и да се полако припремају за периоде који сигурно долази врло брзо – а то је плаћање претплате за кредибилне информације", закључује доцент Факултета политичких наука.