Снађи се и са што мање напора

Углед школе у Србији веома је низак, велики број ученика је немотивисан и не види сврху образовања резултати су истраживања Института за психологију и Завода за вредновање квалитета обрзовања.

Студија је показала и оно што у пракси одавно постоји, огроман јаз између наставника и ученика. Истраживање је обухватило 4. 800 средњошколаца и хиљаду 250 наставника.

Док су свеске ученика некада красиле крилатице попут оне познате, "Знање је светлост, знање је моћ", већина данашњих средњошколаца, како показује истраживање има другачији мото "Снађи се и са што мање напора постигни више".

Распрострањеност става да се у школи губи време једна је од најгорих ствари која је нашем образовном систему могла да се деси, признају наставници.

"Њима је примарније оно што се дешава ван школе. Нове генерације које нам долазе све су мање заинтересоване за школу тако да је тај проблем све израженији", каже Леонид Јовановић, професор Бродарске школе.

"Служимо се свим могућим средствима, преписујемо, да имамо што боље оцене. А знање је на другом месту. Образовање се не цени данас. Требало би да нас школа више припрема за живот", кажу анкетирани ученици.

Оваква истраживања рађена су и раније, али јавност није обраћала пажњу, кажу аутори пројекта, што је проблем учинило већим.

Коаутор пројекта Вељко Ђурић каже да је школа изгубила углед у толиком степену да је сасвим извесно да то није могло да се деси преко ноћи.

"Врло би било наивно да се окриве тренутни учесници у процесу ђаци, наставници, родитељи. Они не могу бити кривци за оно што је почело пре 20 година", каже Ђурић.

Фејсбук у служби образовања

Ипак да није све тако црно говоре и бројни пројекти које су покренули сами професори да би, како кажу пробудили наше успаване ученике.

Фејсбук у служби образовања, на пример, изазвао је врло позитивне реакције код средњошколаца. Педагози закључују да креда и табла, уз преобимно градиво и препознатљиве методе рада данашњу децу не стимулишу да уче и реформе су нужне.

"Данашње време је препуно информација а с друге стране традиционална настава губи своју трку са временом. Отвореност и флексибилност наставника, заинтересованост за ученика и начин на који ће развијати његове способности важнији је него некада", каже педагог Пушица Тодоровић.

Чињеница да је ово истраживање наручило Министарство просвете, стручњаке посебно охрабрује.

"Чинило нам се важним да проверимо да не доносимо одлуке на основу појединачних импресија или анегдота. Ми сада планирамо доста свеобухватну обуку наставника како би побољшали мотивисаност ученика", наводи Тинде Ковач-ЦеровиЋ из Министарства просвете.

А своје истраживање аутори пројекта завршвају духовитим коментаром. Кажу да читава ова прича подсећа на ону добро знану о Пинокију који је на путу до школе кренуо странпутицом, али му је цврчак његова савест, помогао да се врати на прави пут.

Наш цврчак је, кажу у шали преспавао године, али је најважније да се најзад пробудио.