Годишње око 150 деце у Србији сазна да има дијабетес, касно откривање доноси озбиљне компликације

Око 150 дечака и девојчица у Србији сваке године сазна да болује од дијабетеса. Реч је о дијабетесу типа 1, који се може сматрати неком врстом аутоимуне болести.

Чланица Удружења родитеља деце оболеле од дијабетеса “Аларм“ Ана Марковић, мајка 13-годишње Јане, каже да је њена ћерка стално била жедна и често ишла у тоалет, те да је након тога анализа крви показала високе вредности глукозе.

“Били смо шокирани том дијагнозом, јер нико од нас у породици то нема. Али сад смо се на то навикли, да то гурамо тако како морамо. Боримо се и као родитељи, и овде се боримо са овим удружењем да нашој деци буде боље и да могу нормално да живе“, каже Ана Марковић.

Када се симптоми не препознају на време, постоји опасност да дете, због превисоког шећера, падне у кому, тзв. кетоацидозу.

Због тга је, истиче Ана Марковић, веома важно радити рани скрининг на шећер код деце.

“Мислим да је тога мало, доктори опште праксе чак и не знају пуно о томе, нити раде скрининг на шећер у крви. И мислим да би на томе исто требало да се ради, да се о томе говори чешће и ми смо сада успели да убацимо преко удружења овај протокол у школе којим се едукују наставници и ученици, како деца не би била дискриминисана, да би они знали о чему се ту ради“, каже Ана Марковић.

Наводи да њена Јана има подршку и другара и наставника, будући да свакодневно за оброк узима инсулин у количини која јој је потребна.

Циљеви Удружења “Аларм“ су да се побољша живот деце и младих који болују од дијабетеса, да им се помогне, али и да људе упознају са тим шта је дијабетес, како би могли да реагују на прве симптоме.

Касно откривање, неодговарајуће лечење и компликације, доводе до озбиљних компликација, као што су срчани и мождани удар, отказивање рада бубрега, слепила, ампутације доњих екстремитета.