Десет ствари због којих никад не смемо да заборавимо 11. новембар 1918. године
Зашто данас, на Дан примирја, сви на тренутак треба да застанемо, чега морамо да се сетимо и шта не смемо да заборавимо, за РТС су говорили историчари Предраг Марковић и Момчило Павловић.
Малена Србија остварила невероватну победу
Име Србије је на данашњи дан пре тачно 105 година уписано у анале победника у Великом рату.
"У Првом светском рату је малена Србија остварила невероватну победу. То је земља која је нестала 1915. године и успела да сачува своју суштину, да пребаци војску, владу, чак и Народну банку", рекао је у Дневнику РТС-а историчар Предраг Марковић.
"Није било грађанског рата, чак и политички противници нашли заједнички језик"
Многе ствари су важне када је у питању Први светски рат, каже Марковић указујући на осећање солидарности са својом државом.
"Први светски рат је остао у бољој успомени него Други светски рат, јер није било грађанског рата. Цео народ је био сложан, чак су и политички противници нашли заједнички језик кад је дошла у питање одбрана отаџбине", додаје историчар.
Подсетио је на пример Димитрија Туцовића, који је био противник наоружавања и ратних кредита, али када је дошао рат, погинуо је херојском смрћу у Колубарској бици.
Једини празник који славимо заједно са западним савезницима
Када је реч о савезницима, и шта се променило у односу на тај период, Марковић указује да западни савезници, који су тада били на нашој страни, то више нису.
“Оно што је занимљиво за 11. новембар, јесте да је то једини празник који славимо заједно са западним савезницима. Празнује се у Аустралији, на Новом Зеланду, у Британији, Америци. Негде се назива Дан ветерана. И то је празник који нас повезује са тим западним савезницима, али они су нас, вођени неким својим интересима, мало заборавили“, сматра Марковић.
“Велики рат помало заборављен, треба да водимо рачуна о броју жртава“
Велики рат је, каже Марковић, помало заборављен, па се у свету не води рачуна о броју жртава, којих је у Србији било готово милион и 300 хиљада.
“Ми треба да водимо рачуна о броју жртава. За почетак, да знамо колики је број. Ова бројка циркулише већ деценијама, никада није извршен попис. Тако да ми не знамо колики је број жртава. По најновијим истраживањима научника, он је мањи. Чему се ја радујем. Значи, неколико милиона људи је данас живо захваљујући томе што су њихови преци остали живи. А мислили смо да су погинули", наводи историчар.
Наталијина рамонда – Србија као феникс
Данас се на реверима носи Наталијина рамонда, цвет феникс, који се осуши и са једним заливањем потпуно оживи, као и српска држава и српски војници.
“То је дивно. Мени је она лепша од оног мака. Прво, лепши је свет. Има ту необичну судбину да издржава сваку невољу, баш као и наш народ“, истиче Марковић.
Динар са златном подлогом
Марковић истиче да је Србија била једна од ретких земаља која је имала потпуно стабилну валуту за време Првог светског рата.
"Док је у Аустроугарској, Немачкој, беснела инфлација, ми смо имали динар са златном подлогом. Значи, толико смо били солидна држава, да смо успели да преживимо потпуну окупацију земље и да се вратимо у тријумфалном маршу у новембру, и да три пута увећамо своју земљу", подсећа Марковић.
Геополитика и Велики рат – слом Европе, успон Америке
Геополитичка слика света много је другачија у односу на период од пре 105 година, каже Марковић, јер после Великог рата европске силе више нису биле најмоћније на свету.
“Много је другачије. То је био европски свет. Први светски рат је слом Европе. После Првог светског рата, европске силе више нису биле најмоћније на свету. Уздигла се Америка после тог рата. Први светски рат је до те мере нарушио углед европских колонијалних сила, да су после њега колоније почеле да се полако одвајају од својих империја“, објашњава Марковић.
Релативизација историје – у вестернизованом погледу тешко разлучити ко је победник, а ко поражени
Историчар Момчило Павловић рекао је у Јутарњем програму да се предака сећамо према ономе што нам се нуди у јавној сфери, у медијима, у школским уџбеницима, у систему.
"Деца данас не иду у школу, а први час је, после 2000. године, углавном почињао са овим темама. Колико, како, да ли је то на прави начин, то је тема за дискусију", наводи историчар.
Истиче да је улога Србије у Првом светском рату сразмерно већа у односу на укупни потенцијал земље, али да је данас однос савезника према Србији делом условљен и догађајима из деведесетих.
"Ако се сећате, 2018. године Србија је била, да тако кажем, понижена у Паризу. Касније је то мало исправљено, а данас, као што видимо, Србији се даје одређена почаст", оцењује Павловић.
У том, напомиње, вестернизованом погледу на историју, где се стално преиспитује и релативизује, тешко је разлучити ко је победник, ко је поражени, ко су жртве, ко су џелати.
"Ревизија не постоји као таква, већ политизација историје"
Упитан да ли се у последњих 15 година врши ревизија историје, објашњава да ревизија не постоји као таква.
"У науци, када истражујете нова документа, па чак и нове погледе на основу истих извора, то није ревизија, то је природно кретање науке, научно истраживање. Међутим, ако се политика умеша, па вам на централном тргу у Паризу стоје земље које су биле на оној супротној страни, онда је то политизација историје и може се рећи да је то ревизија из потреба садашњости", објашњава Павловић.
Шта сваки родитељ треба да каже свом детету
Упитан шта деца данас треба да науче и шта сваки родитељ треба да каже свом детету на данашњи дан, Марковић истиче да треба да се сете да смо увек били на бољој страни света и да смо смо увек били народ који је по својим делима већи него што јесте - мали народ са огромним делима.
Коментари