Момчило Павловић за РТС: Из Првог светског рата баштинимо славу, жртве и мир

Први светски рат био је тренутак када је Србија стала пред велике силе — и опстала. У тој борби за опстанак, изгубила је трећину становништва, али је добила место у историји света и исписала неке од најславњих ратних страница Европе.

 Историчар Момчило Павловић рекао је за РТС да је до почетка Другог светског рата, Србија била савезница, победница, призната у "том напредном табору".

Павловић је навео, како каже, мало познати пример.

"Једанаестог новембра 1934. године обележаван је Дан примирја у читавој Европи и свету, а у Паризу, тога дана, је поред Тријумфалне капије била изложена посмртна маска краља Александра поред које је продефиловало, укључујући и председника Француске, милион Француза“, рекао је Павловић.

Поред Тријумфалне капије вијорила се српска застава

Поред Тријумфалне капије вијорила се велика српска застава са двоглавим орлом у злату и сребру, која је требало да буде истакнута током посете краља Александра у октобру 1934. године.

Навео је као илустрацију и пример како је један лист француских ветерана рекао – Француска воли краља Александра, као што је он волео нас.

"Дакле, ово је илустрација где је било место Србији, посебно краља Александра и династије Крађорђевић до Другог светског рата“, навео је Павловић.

Према његовим речима, после Другог светског рата запад је углавном наставио да обележава на један или други начин.

У британској монархији и за круну то је један од најважнијих догађаја и по посебном ритуалу се обележава од 1919. године до данас.

"Међутим, српска слава, српске жртве су замењене другим жртвама, другим режимом, социјализмом и онда се градио култ других и жртава и људи“, напомиње Павловић.

Одбрана отаџбине и повратак у отаџбину - основни мото

Француски генерал Франше д‘Епере, који је био командант савезничких снага при пробоју Солунског фронта, српске војнике описује као јунаке, махом сељаке, трезвене, скромне и несаломове.

Одговарајући на питање каква је била национална свест, Павловић каже да је одбрана отаџбине и повратак у отаџбину, борба за слободу, али већ од 1914. године ослобођење и уједињење са другим народима - основни мото.

"Тај атак моћне Аустроугарске, касније Немачке и Бугарске сломио је дух, војнички отпор уз огромне жртве, патње српског народа“, рекао је Павловић.

Али, уз помоћ савезника, обновљена је, наоружана француским наоружањем и опремом, уз подршку добровољачких дивизија, то је промењено.

"Када је пробијен Солунски фронт и када је ослобођен Битољ, кренуло се у повратак својим кућама, својим породицама и када су ти војници умарширали у Београд, 1. новембра, они су одмах прешли те реке које су традиционалне границе које деле српски народ – Дрина, Сава и Дунав и заузели одређене позиције које су касније служиле као подршка дипломатији и политичком процесу уједињења“, навео је историчар.

Где је свет данас

Говорећи о томе шта је са старим савезништвима, Павловић каже да се то мења, реч је о динамици историје.

"Мир је идеал, и после Првог и Другог светског рата и за његово остварење створене су међународне организације које су требале да гарантују макар мир од једног века“, рекао је Павловић, напомињући да мисли на Друштво народа и Уједињене нације.

Испоставило се да је свега двадесетак година од завршетка Првог светског рата започео нови, још већи и убилачки рат, додаје он.

Након Другог светског рата никада више ратова и поред УН и поред сталног говора о миру – никада више ратова није вођено на планети, каже Павловић.

Према његовим речима, идеал светски је мир, реалност су рат, ратови или рат. Сада се говори о трећем светском рату.

Каже да ратују елите, страда обичан народ и није ваљда да не постоји довољно свести да не дође до великог сукоба јер у трећем светском рату не може бити победника.

Највеће поруке из Првог светског рата

Павловић је рекао да је највећа порука Првог светског рата на планетарном нивоу да треба отклањати узроке ратова.

Подсећа на писање једног француског генерала – не дозволити једној нацији, једној политичкој елити да злоупотреби своју моћ у односу на друге. Он је тада мислио на Немачку.

Што се тиче Срба и Србије највећа поука, односно оно што ми баштинимо из Првог светског рата су слава, жртве и мир, истакао је Павловић.

"Србија је изгубила трећину свог становништва, нарочито цивила, изузетно велики број цивила је логорисан у суседним земљама и непријатељским земљама и Србији је и онда и данас потребан мир, јер то говоре жртве и страдање народа“, каже Павловић.

"А да ли ми на прави начин комеморишамо, сећамо се, одајемо признање, захвалност, чувамо та гробна места, палимо свеће, љубимо те хладне споменике - то је сасвим друго питање", закључио је Момчило Павловић.