Шта питају пописивачи, а на шта су све дужни да одговоре власници пољопривредних газдинстава
Почео је попис пољопривреде. До 15. децембра више од 2.800 пописивача посетиће газдинства, а пољопривредници су дужни да се одазову попису и дају тачне информације које ће користити Републички завод за статистику. Циљ пописа је управо то да се зна где се шта и како ради и гаји у земљи, и да се на основу тих података планира развој пољопривреде. Прелиминарни резултати биће познати крајем јануара.
Колико земље обрађују, шта сеју, колико имају стоке у оборима и да ли ангажују радну снагу – основна су питања која ће пописивачи у наредна два и по месеца поставити сваком пољопривреднику.
"Нисам класичан пољопривредник, пензионер који се бави додатним радовима. Ту где нам је воћњак, у плацу ту сами обрађујемо, остало плаћамо да се ради. А то је можда тридесетак ари", каже Иванка Радуловић из Шапца.
Мирољуб Димитријевић из села Јовине ливаде, наводи да га је пописивач питао чиме се бави, колико чега има и да му је све рекао у оквиру тог пописа.
Који услови морају да буду испуњени за попис
Сваки пописивач добио је адресе око 250 газдинстава која треба да обиђе. Правила су јасна, пописују се сва домаћинства која се баве пољопривредом, без обзира на то да ли су регистрована или нису.
"Ако је издао у закуп, ја то домаћинство нећу ни да радим. Нећу да вршим попис. Мора да испуни један од оних услова, који сам већ рекао, да има више од 50 ари, да је мање, али да се бави цвећарством, интензивном производњом, и да има нешто од стоке, или пчелиња друштва. Педесет кокошака је исто услов", истиче Жељко Ивановић, пописивач из Шапца.
Радован Бјелица, такође, пописивач, наводи да их уопште не интересује зарада пољопривредног произвођача него да податке прикупљају за потребе статистике.
"И питања су у принципу једноставна. Лако је одговорити, сваки домаћин зна да ли нешто ради или не ради", наводи Бјелица.
Циљ пописа је управо то да се зна где се шта и како ради и гаји у земљи и да се на основу тих података планира развој пољопривреде.
"Утврђујемо неке мањкавости у развојним гранама, као што су сточарство, ратарство, повртарство. Из тога видимо где треба да помогнемо, које мере да укључимо, да би оживели те делове пољопривреде, односно где би могли да дамо акценат развоју", објашњава Драган Ранђић, председник Пописне комисије града Шапца.
У којима областима пољопривреде нам иде добро, а где је неопходно више улагати и радити, знаће се већ крајем јануара – то је рок за објављивање прелиминарних резултата пописа.
Коментари