Из Тршића поново апели о важности очувања нашег језика и писма

Девет деценија Тршић је, кажу, најважнија тачка на културној мапи Србије. Овогодишњи беседник сабора био је патријарх Порфирије. Говорио је о значају дела Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића.

Оценио да је српски језик на удару сила које настоје да га промене и извитопере, а да укидање слободе развоја језика први корак ка укидању слободе сваког човека. 

"Промена језика има за циљ промену човека који га говори, која на њему мисли и пише, пева и плаче, који је тим истим језиком формиран и којим он формира друге. Ова насилна промена има изглед филолошког, али је она у ствари антрополошки феномен. Насиље над језиком које гледамо и којем се супротстављамо данас, тек је увод у насиље над човеком. Наду улива чињеница да ова настојања не пролазе без отпора и да се на све стране наше земље подижу гласови у одбрану језика", рекао је патријарх Порфирије. 

Од 1933. године саборски програм се мењао и допуњавао, али су циљеви остали исти - очување и преношење наслеђа на нове генерације.

"Корени су сувише дубоки, трају 90 година да би то уопште могло бити доведено у питање, то је оно основно да будуће генерације су врло свесне да ће се тај наш културни идентитет чувати", рекла је Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу "Вук Стефановић Караџић" у Лозници. 

Вуков сабор уписан је у национални регистар нематеријалног културног наслеђа, а поводом јубилеја за 90 година постојања одликован је и Сретењским орденом другог степена.