Порфирије: Важно је да сачувамо свој језик, кроз њега чувамо идентитет

Патријарх је на почетку беседе рекао да је данима размишљао о теми свог обраћања и да му се она указала када је улазио у Саборни храм у Београду, у порти где се налазе гробови Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића.

Истакао је да чињеница да су сахрањени у порти цркве крије један дубљи смисао, јер су обојица имала, како је рекао, турбулентан однос са црквом.

"Историјска истраживања се никада не заустављају и свака генерација може слободно да дода и треба да на основу нових података и чињеница шири и даје дубље углове сагледавања одређених феномена и општег напретка у знању и технологији, а личности које су живеле тумачи на други начин", рекао је патријарх.

Указао је да, што је личност популарнија или вољенија, већи су начини сагледавања њеног живота и додао да свако тумачење има свој циљ.

Патријарх се освруо на живот Доситеја Обрадовића и његовог живота у Халеу где је похађао универизет и на његову одлуку да "скине мантију".

"Истраживања су показала да су православни теолози на том унивезитету, а било их је 15 од којих су 11 били Срби, скидали мантије, не због идеологије, већ због, конкретно, застрашујућег разлога, јер је нова средина гајила анимозитет према њима због јеврејске заједнице", додао је патријарх Порфирије.

Нагласио је да једна Доситејева реченица "књиге браћо, а не звона и прапорци", говори о томе да он није био једини просветитељ свог времена и да је ширио идеју о просвети.

"Будућност српске културе и црквеног живота у 18. веку усмерили су српски школовани калуђери", рекао је патријарх. Додао је да су први српски просветитељи школовани по туђим царствима и да су високо вредновани као просветитељи, који су могли да помогну промене и развој српског народа.

"Институција је била школа, друштво, па и црква су могли да буду преображени само кроз школовање. Отварање школа имало је све већи значај, јер су отварене под окриљем цркве", истакао је патријерх.

Вуков језик, како је истакао патријарх, био је разумљив језик, који је ширио смисао живота по Христовом јеванђељу. Додао је да, као и тада, велике силе настоје да приближе себи један народ тако што желе економски да од њих буде завистан и да кроз неку врсту зависности изгуби свој културни идентитет.

"Народ не сме бити одвојен од своје матице и да буде припојен другој, а то јесте циљ неких данашњих сила. Језик Вука, Доситеја, краља Милутина и деспота Стефана и црква су дом и храна нашег националног идентитета. Налази се на удару оних сила које желе да га промене, да му пресеку проток, не треба посебно истицати, али треба подвући да није свима јасно да није реч о језику као феномену. Циљ има промену човека који говори на њему, прича и плаче, као и да формира друге нараштаје према томе", истакао је патријарх.

Навео је да језик Вука и Доситеја није поклекао политичким циљевима и да је у служби и одбрани наше земље, институција и цркве.

На крају беседе, поновио да постоје два тумачења због чега су Вук и Доситеј сахрањени у порти Саборне цркве.

"Они се налазе изван цркве као да за њих у цркви места нема, а као да са друге стране њима није ни потребна. Друго тумачење види другачију стварност, виде Вука и Доситеја, два старца који својом вером и рукама указују на цркву као сабиралиште свих народа, као гарант његовог идентитета, узимајући за руке наше сународнике водећи их једног по једног", нагласио је патријарх Порфирије.