Реституција обештећује старе власнике пољопривредног земљишта, а сточарима са правом пречег закупа задаје муке

Сточар Слободан Утвић је 2020. по праву пречег закупа са државом закључио десетогодишњи уговор о коришћењу 18,5 хектара државног пољопривредног земљишта. Недавно је, међутим, сасвим случајно сазнао да ће од маја 2025. остати без 80 одсто закупљене земље. 

“Мени 15 хектара иде у реституцију и остаје ми да радим три хектара. Ни сам не знам шта да радим. Право пречег закупа смо добили на 10 година. Ја сам тада узео кредит за набавку телади. Сада у децембру ће почети отплата тог кредита, а већ од 2025. губим државну земљу и морам да се снађем да исплатим тај кредит без земље. Срећа, па нисам ушао у неке веће кредите да сам набавио нове машине”, почиње причу Слободан Утвић, пољопривредник из Телечке.

“Мени нико од надлежних није јавио да је земља враћена реституцијом, а ја сам решење видео, јер ме је контактирао човек који жели да купи ту земљу. Решење је донето у мају ове године и до маја 2025. бих могао да користим ово земљиште. После не могу да га задржим никако. Адвокати већ продају ту земљу и набијају цену. Купци знају пре било кога да је нешто предмет реституције”, додаје наш саговорник.

Овај пољопривредник каже да је на корак од одлуке да угаси фарму, као што су то учинили и многи сточари пре њега.

“Проблем је што нам је то земљиште дато на 10 година, а сад видим да ништа не могу да планирам, јер ни уговор са државом није гаранција. Та земља је основ да бих могао да произведем храну за стоку. Нема друге земље коју би могли да ми дају у замену и то је то. Без земље не знам како да одржим ову производњу. Једино је решење да угасим фарму. Ни овако нисам могао да изађем на крај, а сад поготово”, наводи Утвић.

“Доста нас има проблема са државном земљом. Сточар из Кљајићева има пуно крава, требало је да добије 40 хектара, десет је добио у Колуту, то је скоро на граници са Мађарском. Један из Сомбора је добио у Алекси Шантићу, из Чонопље тамо према Рогатици, из Сомбора су добили у Телечком атару, из Утрине код Рогатице... Како сточар да ради земљу која је 50 километара од његове куће? Ту се не ради да се помогне сточарима, него да се одмогне”, наводи наш саговорник.

До земље се, каже, у данашње време јако тешко долази. Чак и када има парцела за продају цене су изузетно високе.

“Ја сам размишљао да откупим парцелу која је мало већа од 7 хектара од ове земље коју сам закупио, а коју наследници продају, али су цену толико подигли да би ми требао кредит од 100.000 евра. Траже ми 12.500 евра по хектару. Кад бих за то узео кредит, тада бих дефинитивно пропао. Сточарство ћу морати да угасим. Ја укупно могу да навучем око 15 хектара моје земље и аренде од других приватних лица”, објашњава сточар из Телечке.

“Иначе, ја сам у ту државну земљу инвестирао. Унео сам у њу стајњак у вредности од 5.600 евра. То ми нико не признаје, а причали су да ће се гледати да имају повластице сви пољопривредници који се брину о земљи, који је ђубре... Неки људи су продали стајњак, а ја сам био будала, јер сам га бацио на државну земљу”, каже Утвић.

Дугорочни закупи у циљу побољшања квалитета државног земљишта

У Управи за пољопривредно земљиште кажу да је Министарство пољопривреде странка у поступку која заступа имовинске интересе Републике Србије у случајевима када је предмет захтева пољопривредно земљиште које је у државној својини, а да је поступак враћања и одлучивање у надлежности Агенције за реституцију. Објашњавају да се овај процес до сада спроводио без већих проблема и у кратким роковима, што се нарочито може подвући као неспорно имајући у виду да је реституција пољопривредног земљишта у завршној фази. 

“Оно што је у свакој привредној грани, па и пољопривреди, јако битно, јесте да привредник, односно пољопривредник, има правну сигурност на одређени временски период, а са циљем планирања пословних активности и инвестиција на кратки, средњи и дужи рок. Након доношења Закона о реституцији пре више од десет година, био је заузет став да се целокупно државно земљиште, а због очекиване реституције, даје у закуп искључиво на једну годину и ова пракса је примењивана годинама”, наводе у Управи за пољопривредно земљиште.

Након неког времена, објашњавају, ова земљишна политика је измењена, јер се увидело да оваква пракса није добра ни за пољопривреднике, нити за државу као власника земљишта, а нарочито није била добра у смсилу лошег утицаја на квалитет пољопривредног земљишта.

“Из тог разлога је Министарство пољопривреде било становишта да државно земљиште мора да се даје у закуп на више година. Најчешће на 10, 12 или 15. Уколико земљиште и буде враћено бившим власницима, законом је утврђено право закупца, а обавеза новог власника, да трпи закуп некадашњег закупца државног земљишта најмање три године од правносонажности решења о враћању земљишта, и то под истим условима по питању закупнине”, кажу у Управи за пољопривредно земљиште.

“Ова одредба се на терену показала одлично у примени и спровођена је без било каквих проблема. Овакве ситуације треба разликовати од ситуација када закупац државног земљишта покаже интересовање да улаже на државно земљиште у подизање засада воћа, винове лозе, системе за наводњавање... У том случају се проверава да предметно земљиште није у реституцији, нити да на њему постоје други имовински захтеви трећих лица, чиме се инвеститору гарантује пуна правна сигурност за улагање на државно пољопривредно земљиште”, додају у овој институцији.

За враћање одузетог пољопривредног земљишта поднето око 38.000 захтева

У законом предвиђеном року поднето је око 38.000 захтева који се односе на враћање пољопривредног земљишта, кажу надлежни. Од тога приближно 29.000 захтева се односи на враћање пољопривредног земљишта на подручју АП Војводине.

“Имајући у виду да је Агенција за реституцију вратила готово 91 одсто траженог пољопривредног земљишта, може се закључити да се поступак враћања пољопривредног земљишта одвија по планираној динамици уз мање проблеме до којих долази због спорости у раду појединих државних органа. План је да се до краја 2025. донесу првостепене одлуке по свим захтевима за враћање пољопривредног земљишта у натуралном облику”, наводе у Агенцији за реституцију.

Процена је да ће до тада бити у поступности окочан поступак у 97 одсто поднетих захтева, док се преосталих 3 одсто односи на захтеве у којима је поступак по жалби пред другостепеним органом, Министарством финансија, односно по тужби пред Управним судом

“Када су у питању захтеви за враћање пољопривредног земљишта поднети од стране цркава и верских заједница, очекује се да ће до краја 2025. године по свим захтевима бити донете првостепене одлуке, од којих ће у 98 одсто поднетих захтева поступци бити коначно окончани, док ће у преосталих 2 одсто поступци евентуално бити по жалби пред другостепеним органом, Министарством финансија, односно по тужби пред Управниом судом”, додају у овој институцији.

У случају кад није могуће имовину вратити у натуралном облику, а када су испуњени сви други законом предвиђени услови, Агенција доноси решења о обештећењу којим се утврђује износ обештећења у новцу и државним обвезницама са роком доспећа од 5, 10 и 12 година.

“За имовину за коју се утврди да није могуће вратити у натуралном облику, Агенција доставља Пореској управи захтев за процену вредности одузете непокретности. Износ обештећења утврђује се када се на процењену вредност непокретности од стране Пореске управе примени коефицијент од 0,15, а који је одређен Закључком о утврђивању коефицијента обештећења који је донела Влада Србије на седници одржаној 21.1.2021”, објшањавају у Агенцији за реституцију.

У досадашњем поступку реституције, додају, враћене су различите класе пољопривредног земљишта које су налазима вештака геодетске струке биле одређене као одговарајуће у односу на земљиште које је било одузето. Са тим су се и сами подносиоци захтева сложили, након што су им достављани налази вештачења.

Списак парцела које су предмет реституције могуће је пронаћи на интернету.

“Влада је донела Уредбу о критеријумима за утврђивање површине пољопривредног и шумског земљишта у поступку враћања одузете имовине која је ступила на снагу 21.4.2018, а све у циљу уређења и регулисања пољопривредног земљишта које с једне стране остаје у власништву државе и којим држава може располагати, а које ће с друге стране бити враћено у поступцима реституције. Списак парцела предвиђених за враћање у поступку реституције, а које се налазе у комасираном подручју објављен је на сајту Агенције за реституцију, као и Управе за пољопривредно земљиште”, објашњавају у Агенцији за реституцију.

“Агенција за реституцију је, такође, на свом званичном сајту објавила листу катастарских парцела у комасирном подручју које су враћене или предложене за враћање у поступцима пред Агенцијом. Наведена база се ажурира на дневном нивоу, те свако лице заинтересовано за закључивање уговора о закупу пољопривредног земљишта може проверити да ли је предметна парцела у поступку реституције”, додају у овој институцији.

Измене закона за ефикаснију реституцију

У Мрежи за реституцију подсећају да је још почетком деведесетих година прошлог века делимично започет и спроведен процес враћања пољопривредног земљишта.

“Враћено је око 200.000 хектара, а реституција црквеног земљишта започела је 2008. Значи пракса је постојала, постојало је и данас постоји и државно пољопривредно земљиште, што је само други назив за одузето приватно земљиште. Многи су очекивали да ће тај процес тећи најлакше и најбрже. Међутим, интереси узурпатора и оних који су навикли да деценијама користе бесплатно државну имовину, били су веома јаки, тако да је масовнији повраћај комасирнаог пољопривредног земљишта започео тек 2016, а аронидарног тек 2022. године”, каже Миле Антић из Мреже за реституцију.

Стари власници, објашњава, нису претерано срећни када им се уместо реституције у натури, доделе обвезнице.

“Највећи помак у до данас недостајућем попису државне имовине, учињен је након 2018. темљним и поузданим пописом пољопривредног земљишта, које је лако и потпуно јавно доступно на сајту Управе за пољопривредно земљиште. Уједно, то је још један од показатеља да државне имовине има далеко више него што је сви грађани потражују и да је супституција свих врста земљишта, а посебно пољопривредног и шумског морала наћи место и у Закону о реституцији за грађане и Задужбине”, наводи наш саговорник.

“Логично, да је у таквим условима велико незадовољство ако грађани уместо неке земље као вида реалне и адекватне накнаде кроз супституцију, добијају вишеструко умањено обештећење у другорчним обвезницама”, прецизира Антић.

Да би се овај процес што пре завршио потребне су измене закона.

“Уколико се изменама закона, поред фактичке супституције комасираног и арондираног земљишта, уведе и формално правна супституција свих врста земљишта, процес би могао да се заврши на обострано задовољство државе и власника. Тиме би само повлашћени појединци – крупни 'бизнисмени', изгубили привилегије. Што пре се то уради, сам процес реституције као најправеднијег вида приватизације био би у наредних неколико година окончан”, сматра наш саговоник.

Антић понавља да затечени закупац у поступку реституције има право да по истим условима настави закуп још три године, а закупнину добијају нови – односно стари власници и њихови наследници којима је земљиште враћено. Додаје и да се ако је уговор о закупу сачињен на дужи период и потписан са вољом закупца да заиста производи одређену културу на том земљишту, без скривених аспирација да то земљиште присвоји, врло често и после треће године тај закуп наставља на обострано задовљство.

Проблеми настају уколико се и сами наследници баве пољопривредом, а закуп из неког разлога одудара од тржишне цене. Како се систем издавања државног земљишта од 2020, након скоро 15 година, драстично побољшао оваквих ситуација је све мање.

Из случаја сточара из Телечке очигледно је да проблеми настају и када стари власници или њихови наследници не желе да задрже враћено пољопривредно земљиште, већ имају намеру да га одмах продају.