Профит против радничких права – између жалби и компликовaних процедура
Људска и радничка права и заштита животне средине, део су важних повеља и конвенција Уједињених нација, Међународне организације рада и других. Међутим, свима је заједничко то што за компаније немају обавезујућу, већ саветодавну улогу. Немачка је почетком године променила ту праксу применом Закона о дужној пажњи у ланцу снабдевања.
У игри за што већи профит, трпе животна средина и људска права. Немачка је окренула лист и са савета прешла на обавезе компанија, за сада оних са више од 3.000 запослених.
"Закон нема намеру да намеће немачке стандарде свету, већ да они који су прихватили међународне стандарде, подстакне да их поштују и примењују. Тај алат ће санкционисати компаније које не играју по правилима. Што се тиче права радника, ништа није ново. Све је давно дефинисано", указује Пер Крамри, саветник за рад и социјална права Амбасаде Немачке у Србији.
Закон, између осталог, забрањује дискриминацију, принудни и дечији рад. Тражи могућност удруживања, примерене зараде и бригу о средини.
Механизми ратификовани у Скупштини
И око 2.800 компанија у Србије које извозе у Немачку, дужне су да поштују тај пропис.
"Мислимо да ће ускоро бити европска директива која се неће односити само на послодавце и компаније које имају везе са Немачком, већ ће се односити на све компаније у Европи", каже Милош Миљковић, извршни секретар УГС "Независност".
У Србији, додатни механизми заштите радника ратификовани су у Скупштини пре неколико дана.
"Опциони протокол, уз Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима, као држава смо обезбедили свим грађанима додатни механизам заштите у случају повреде права у виду могућности подношења индивидуалних представки пред надлежним комитетом Уједињених нација", истиче Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог.
Компликована прецедура
Остваривање права пред Уједињеним нацијама и надлежним судовима, уз компликовану процедуру, значи и трошкове радника и компанија. Међународна организација рада зато се залаже за интерне жалбене механизме.
Према њиховим истраживањима, у Србији их има око 60 одсто компанија, али од свих ангажованих на тим процедурама, само петина су стручњаци правници и психолози.
"Код нас ако добијете решење о годишњем одмору, а не слажете се са њим, решење послодавца вам је коначно. На њега можете да поднесете тужбу надлежном суду у року од 60 дана. Ако знате за постојање републичке Агенције за мирно решавање радних спорова. можете тамо да одете. У случају да постоје интерни жалбени механизми, можете да дођете до остваривања свог права", каже Јована Спаић Ердеља из Међународне организације рада.
Наш Закон о раду једини у региону не предвиђа жалбене процедуре. Према препоруци Уједињених нација, међутим, планира се израда Националног плана за бизнис и људска права.
Коментари