Преглед штампе (24. 02. 2010.)

Узде нико не затеже

Динар из дана у дан бележи најнижу вредност према евру, откада је ова валута уведена на нашим просторима. Пре седам година евро је вредео 60 динара, а сада непуних 100 динара. Привредници и грађани су веома забринути, док су у Влади Србије сигурни да се, и поред раста евра, цене неће повећавати.

- Однос динара и евра се формира на међубанкарском девизном тржишту и дневна померања не угрожавају планирани ниво инфлације за ову годину од шест одсто, плус-минус два одсто - кажу у централној банци.

Никола Фабрис, професор Економског факултата у Београду је мишљења да је слабљење курса динара према евру неизбежно у условима када Србија има висок платно-билансни и буџетски дефицит, инфлацију вишу него у земљама Европске монетарне уније и ниску конкурентност привреде. Курс динара, како оцењује Фабрис, ће се постепено стабилизовати на нивоу од око 100 динара, плус-минус динар-два.

Без обзира на то што је сто динара психолошка граница, министар трговине Слободан Милосављевић сматра да ове промене курса евра не би требало да доведу до раста цена.

- То нису осцилације које би требало да доведу до поскупљења - сматра Милосављевић. - У сваком случају, то није добра вест и морамо да хитно учинимо одређене ствари како би се то зауставило.

Према речима Горана Николића, економисте, тренутно грубе процене указују да и курс од 105 динара за евро не би довео инфлацију преко 8 одсто, што је горњи циљ НБС. Чини се, како каже Николић, да и ММФ не би имао ништа против овога, напротив.

- Курс динара према евру је од почетка кризе ослабио 22 одсто, што је више од пада чешке валуте, пољског злота, турске лире, куне, рубље - истиче Николић. - Ипак, домаћа привреда је у много лошијој позицији од економија ових земаља: има вишеструко нижи извоз по становнику, већу незапосленост, мањи прилив страних директних инвестиција, знатно мањи бруто друштвени производ.

Како каже Борислав Брујић, председник Удружења мењача Србије, тешко је предвиђати у којим ће се оквирима кретати однос динара и евра у наредним данима. Мењачима сигурно не одговора јачање евра, најбоље би било када би стање мировало, тачније када не би било неког померања, не само у току дана, него и у току недеље. Тренутно нема веће потражње, нити продаје девиза, а мењачи саветују грађанима да не стварају панику, и да не улазе у исхитрене транскације због веће вредности евра.

Јелашић не зна шта ради! Евро иде на 105?!

(...)

Економисти сматрају да је слабљење динара последица лоше вођене монетарне политике и вештачког одржавања валутног курса. Члан Академије економских наука Млађен Ковачевић каже да ће евро већ за 20 дана вредети 105 динара, уколико НБС не буде оштрије реаговала.

- Сад се стварно налазимо у великим невољама, у једном зачараном кругу. Ако НБС настави овако слабо да брани динар, евро ће у следећих 20 дана увелико премашити 100 динара - каже Ковачевић.

Према његовим речима, вештачко одржавање валутног курса током 2008. године довело је до прецењене вредности динара, и то је узрок његовог садашњег слабљења.

- Сада домаћа валута врло тешко може да се спасе. Гувернер може да крцка девизне резерве, међутим, проблем ће настати кроз годину дана, кад оне падну на дозвољени минимум, па ће нам се онда десити оно што се десило у Русији 1998. и у Аргентини 2001, или на Исланду прошле године. То је да валута преко ноћи мора да девалвира и спадне на 50 одсто вредности. А то је страшан шок! Зато је боље постепено пустити да динар слаби - истиче Ковачевић.

За судбину динара забринут је и министар економије Млађан Динкић. Он истиче да га брине слабљење домаће валуте и да НБС мора јаче да интервенише на девизном тржишту како би то спречила.

Међутим, гувернер НБС Радован Јелашић наглашава да је централна банка независна институција и да је њен најважнији циљ одржавање инфлације у планираним оквирима.

- НБС интервенише на девизном тржишту увек кад процени да је то потребно. То је у случајевима превеликих дневних осцилација курса, малог промета или угрожавања циљане инфлације. Зацртани ниво инфлације није угрожен, у последњих девет месеци инфлација је кумулативно износила 0,14 одсто - наглашава Јелашић.

Министарка Диана Драгутиновић подржава самосталност централне банке у одлучивању о интервенцијама.

- Оно што треба да брине грађане је инфлација, а не курс динара. Моја очекивања су да ће у складу са привредним растом доћи до обрнутог тренда, односно да ће домаћа валута ојачати - сматра Драгутиновићева.

Уље скупље од 1. марта, хлеб и млеко по старом

Грађани Србије који примају просечну плату и живе у стану од око 50 квадрата за струју, телефон, грејање, комуналне услуге и претплату за кабловску телевизију од априла ће издвајати скоро трећину примања. У главном граду и више од трећине. Ово, међутим, неће бити једини удар на кућни буџет јер се очекује да ће цене услуга погурати и цене у малопродаји. Прво најављено поскупљење хране заказано је за 1. март, када ће бити кориговане цене јестивог уља.

Према рачуници „Блица" рачуни за струју просечне београдске четворочлане породице који живе у стану од око 50 квадрата од 1. априла износиће око 3.850 динара, просечан телефонски рачун ће са поскупљењем претплате од 1. априла износити око 2.660, а рачун за грејање и комуналне услуге према очекиваном поскупљењу износиће око 6.000 динара.

Претплатници СББ рачун за кабловску телевизију од 1. марта плаћаће 820 динара, што значи да ће за ове дажбине бити потребно издвојити укупно 13.530 динара. Ако се узме да је, према последњим подацима Републичког завода за статистику, просечна плата износила 36.789 динара, јасно је да ће на ове услуге грађани издвајати скоро трећину својих примања. А то ће се свакако одразити на ионако ослабљену куповну моћ, због чега многи са зебњом ишчекују нове ценовнике хране и осталих животних потрепштина.

Црквене финансије строго чувана тајна

Министарство вера издвојило је прошле године око 501.734.677 динара за различите програме и пројекте Српске православне цркве, односно више од 88 одсто од укупног буџета предвиђеног за финансирање програма и помоћ свим традиционалним црквама и верским заједницама. Додатна рачуница каже да је из јавних прихода за СПЦ издвојено 66,92 динара по становнику.

У Министарству вера објашњавају да се буџетска средства одобравају за одређене програме и пројекте, а не за појединачне цркве и верске заједнице, као и да црква која има највећи број верника, СПЦ, добија и највише средстава. СПЦ тако са око 15 одсто учествује у пројектима као што су Високо теолошко образовање, Помоћ свештеницима, монасима и верским службеницима у пограничним и економски неразвијеним подручјима или Помоћ за градњу, одржавање и хитне санације и реконструкцију храмова у неразвијеним подручјима. Два пројекта у којима учествује само СПЦ су Заштита верског, културног и националног идентитета, прошле године за тај пројекат обезбеђено је 138.000.000 динара, и Помоћ свештенству и монаштву на Косову и Метохији, за шта је издвојено 50.000.000 динара.

„Јасно назначена уговорна клаузула да ће се прекинути уплате или тражити повраћај уплаћених средстава у случају ненаменског трошења или неблаговременог подношења извештаја, приморава кориснике дотације да извршавају преузете обавезе. Сви уговори садрже клаузулу о неопходности достављања прецизне писане документације о начину утрошка дотације примљене од Министарства вера", наводи се у одговору овог министарства на питања „Политике".

Ово су, уједно, и једини званични подаци и цифре које илуструју део финансија СПЦ. Како се Црква издржава и контролише своје финансије, будући да држава нема готово никаквог надзора над њима, упорно смо покушавали да сазнамо у Патријаршијском управном одбору, црквеном телу задуженом да води бригу о томе на нивоу целе СПЦ, али одговор од њих није уследио ни после неколико дана чекања.