Психијатар Младеновић: Немамо систем вредности, једино полиција може да нас чува и од нас самих

Психијатар Ивица Младеновић истиче да нам се "догодио неопрез" на глобалном нивоу.

"Запоставили смо образовање, запоставили смо породицу, доступност оружју је јако велика, стрес је енормно велик. Када узмете те факторе, уз виртуални свет који је императив данас, ја мислим да нам се догађа и догодила једна ситуација из које нећемо нити скоро нити лако изаћи", поручује Младеновић.

Говорећи о томе схватају ли деца разлику између виртуалног света и стварности, каже да они ту разлику виде.

"Међутим, наш живот постаје, у ствари, једна изузетно компетитивна утакмица где нема правила, где нема система вредности и деца уче по моделу. Можемо ми да причамо фантастичне приче, најпаметније на свету, али ако сами не дајемо пример, онда неће бити добро", наводи Младеновић и додаје да деца уче по моделу родитеља и друштва.

"Друштво је давно застранило, остаје нам породица"

Ипак, напомиње, друштво је застранило давно на глобалном нивоу, као и да нам остаје корективни фактор породице.

"У породици ви дајете границе које су деци неопходне. Основни проблем деце је непостојање граница – не знају докле сам ‘ја’ и када престајем да будем ‘ја’. Ако не знате докле сте, онда ви немате јасну представу о времену, смрти, пролазности и имате један илузорни поглед на живот", сматра Младеновић.

Напомиње да су одрасли заказали у целој причи, али и да са децом мора да се о свему отворено и директно разговара.

"Са децом отворено разговарати, тешко се од њих нешто може сакрити"

На питање да ли уколико неко у кући држи легално оружје дете треба да зна да оружје постоји, Младеновић каже да се тешко то од детета може сакрити.

"Било би одлично да нема тог оружја. Ако оружје постоји, верујте ми да је јако тешко сакрити од детета да то оружје постоји, јер деца виде много више него што ми знамо. У принципу се зна да оружје постоји, међутим треба да се чува адекватно. Ово што се десило пре два, три дана у Младеновцу је једна тотална трагедија, и то после целе кампање која је завршена непосредно пре тога, то значи да то оружје није било безбедно. Да ли би био другачији епилог да је оружје било безбедно? Вероватно. Знате, ви увек можете и да обијете место где се налази оружје и доступ муницији и свему томе, али са децом треба разговарати отворено", додаје Младеновић.

Указује на то да би систем кроз образовање требало да дâ елементарна знања, а породица је ту да објасни чему то оружје, зашто је то оружје под кључем и зашто дете не сме да узме оружје у руке.

”Ако то родитељи објасне довољно добро, ја сам сигуран да ће се ниво, односно вероватноћа, оваквих трагедија свести на минимум”, напомиње Младеновић.

Поред одређивања граница, породица ради и на развијању самопоуздања детета.

"Адолесценција је природни период када се у ствари пробијају те границе. Због тога је адолесценција најбурнији период. Знате, увек ће бити трагичних, задесних акцидената или догађаја. Увек ће бити, јер ако имате вишак адреналина, а мањак знања и мањак самопоуздања на крају крајева у периоду одрастања, адолесценције јако је битно бити део групе. Ако је у групи неко ко добро барата оружјем, шеф групе, је ли тако”, наводи Младеновић.

Истиче да то није добро, али да су "ти шефови групе само пресликани шефови групе из одраслог миљеа".

"Виртуални свет васпитава данашњу омладину"

Поражавајуће што су се на интернету пре неколико дана појавиле мајице са ликом дечака који је одговоран за трагедију у "Рибникару", а које се продају.

"То је проблематично и онда се поставља питање шта год ми радили, интернет је, виртуални свет је нешто што, нажалост, јако васпитава данашњу омладину. Ако имате стабилну породицу, моћи ћете да се одупрете. Ми данас, не само да имамо необразоване родитеље, ми имамо и нестабилне породице, ми имамо породице које не знају своје основне развојне задатке, ми имамо јако стресогено време, где су родитељи под стресом, где су и деца под стресом на крају крајева и ми имамо виртуални свет као неку оазу мира, као неки бајковити крајолик и предео где можемо да побегнемо. Јако опасна констелација и ја, нажалост, у целој ситуацији видим једини излаз кроз оснаживање породице", наглашава Младеновић.

Поручује и да "ако породица да добру границу, има поверења, да добар пример детету, дâ му ветар у леђа, имамо велику вероватноћу да ће израсти у одраслу и зрелу особу".

"Једном када пређете границу, граница је пређена"

Поручује да не жели да звучи као песимиста, али да страхује да се полако одмотава клупко које није добро.

"Једном када пређете границу, а граница је пређена, онда се у ствари само поставља питање када ће ниво стреса да нарасте довољно. Повод више није да неко некога удари каменом у главу, повод је сада да га погледа попреко и онда овај узима пушку и решава ту ствар у своје руке. То нас нажалост очекује”, наводи Младеновић.

Подсетио је и на речи психоаналитичара Ота Фенихела: “Ако уништимо супер его, сваком од нас биће потребан по један полицајац”.

"Ми живимо у том времену. Уништили смо суперего, немамо систем вредности, немамо морал. Ја се бојим да сад једино полиција можда нас чува и од нас самих и од других", закључио је Младеновић.