Преглед штампе (23. 02. 2010.)

Више воље са Косовом

Председник Француске Никола Саркози доћи ће ове године у Србију, а спреман је и текст споразуму о стратешком партнерству Србије и Француске, изјавио је француски амбасадор у Београду Жан Франсоа Терал.

У интервјуу за Вечерње новости Терал је објаснио да је циљ тог споразума да "да свечани облик политичкој обавези" да се сарађује у подршци европским интеграцијама Србије у економији, енергетици, одбрани, безбедности и другим питањима.

Споразум најављен приликом посете председнка Србије Бориса Тадића Паризу маја прошле године требало би, према речима Терала, да буде парафиран приликом неке од наредних посета шефа француске дипломатије Бернара Кушнера.

Терал је рекао да датум посете француског председника још није одређен.

Поводом процеса пред Међународним судом правде о легалности независности Косова, Терал је рекао да Француска неће променити одлуку о признању Косова без обзира на то какво ће саветодавно мишљење дати суд у Хагу.

"Када Међународни суд правде донесе мишљење, какав год да буде смисао, биће потребно радити на смиривању и нормализацији односа Србије и Косова са крајњим циљем да све земље региона уђу у ЕУ и да се развијају хармонични односи између свих тих земаља", рекао је Терал додајући да сва отворена питања треба да реше Београд и Приштина.

Терал је у интервјуу негирао да је Француска у демаршу министру спољних послова Србије Вуку Јеремићу изразила протест због његове политике према Косову и рекао да такви наводи "немају везе са стварношћу".

"Са српским властима смо у перманентном дијалогу, који је конструктиван и интензиван. Све остало је романескна конструкција", рекао је Терал.

Пакт Синдиката и „Привредника"

Савез самосталних синдиката Србије на путу је да постигне споразум са још једном великом асоцијацијом послодаваца - Српским пословним клубом Привредник. После серије разговора, финални су планирани за данас у 15 сати, након којих се очекује да ће педесетак власника и директора највећих домаћих компанија потписати прихватање колективног уговора иза којег стоји СССС. Истовремено, ова синдикална централа могла би да саопшти да је задовољна положајем свог чланства као запослених у компанијама чији су власници чланови Пословног клуба Привредник.

Како „Политика" сазнаје, саговорници синдикалног лидера Љубисава Орбовића су „прва лига" клуба Привредник - председник и власник компаније „ПСП Фарман" Бранислав Грујић, затим власник компаније „Делта" Мирослав Мишковић, директор и сувласник „Хемофарма" Миодраг Бабић, председник управе „Металца" Драгољуб Вукадиновић, власник „Ист поинта" Зоран Дракулић, власник „Ладерне" Милан Беко, власник „МК групе" Миодраг Костић, директор „Салфорда" Слободан Петровић и Небојша Шарановић, власник компаније „Капа стар".

Очекује се да после данашњег састанка ова синдикална централа и моћно удружење послодаваца (чије чланице запошљавају више од сто хиљада радника) у заједничком саопштењу позову Владу Србије, као трећег партнера у социјалном дијалогу, да заједнички траже излаз из економске кризе. На маргинама досадашњих разговора могло се чути да ће економска криза ове године имати и даље јак негативан утицај на привредна кретања у Србији. Д

а би се она превазишла није довољан постојећи политички консензус, већ је потребан нови друштвени договор и социјално-економски пакт. Синдикати и послодавци сматрају да се из кризе мора изаћи наставком реформи и завршетком приватизације, а не популизмом или новим изборима. У том смислу, коалициона влада се не доводи у питање, напротив инсистира се на проналажењу трајног договора три социјална партнера како би Србија превазишла економску кризу и ушла у просперитетну фазу.

Колико је значајно донети нови друштвени антикризни договор сведочи и чињеница да су послодавци из Привредника предлагали да се њихов састанак са Орбовићем и његовим сарадницима одржи у марту, али је из ове синдикалне централе поручено да преговори започну одмах, а свакако пре конгреса Савеза самосталних синдиката Србије.

БИА без судског налога прати ко, с ким и одакле разговара

Безбедносно-информативна агенција може да прикупља податке о томе ко с ким, када, колико често и са које локације разговара телефоном без икакве одлуке суда или ма ког контролног тела. Исто важи и за праћење имејл комуникације. За тако нешто потребно је само да директор БИА, у овом случају Саша Вукадиновић, изда решење и да налог својим оперативцима.

Све док не задире у садржај телефонских разговора, БИА за ове операције има законско покриће. Према постојећем Закону о БИА, прикупљање података о оствареној телефонској комуникацији и локацији, без увида у садржај, не сматра се задирањем у приватност грађана.

Саша Јанковић, омбудсман, у свом извештају након прве контроле БИА наводи да је приликом израде новог закона о БИА потребно темељно размотрити упоредна правна искуства и установити да ли је одрживо тренутно законско решење.

- Агенцији је већ издата ова препорука јер сматрам да садашњи закони по овом питању остављају исувише широк простор служби. БИА је већ кренула са радом на нацрту новог закона, а ја ћу се залагати да примену ових мера прати одлука суда или да је контролише неко друго тело. Својевремено сам се, када је прављен закон о основама уређења служби безбедности, залагао да се бар Савет за националну безбедност извештава о примени ових мера. Видећемо која ће, од решења познатих и у другим земљама, бити искоришћена - каже Јанковић.

Он додаје да о овом питању очекује стручну дебату и напомиње да иста овлашћења као и у БИА, имају и директори Војнобезбедносне агенције, као и полиције.

Извештај омбудсмана садржи мноштво других препорука за унапређивање рада и смањивање простора за кршење људских права у раду тајне службе и њених припадника, за које Јанковић каже да их „никада и нигде није могуће у потпуности искључити".

Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног интереса, каже да нема довољно података да би поуздано оценио да ли је процедура за прислушкивање коју примењује БИА пуна недостатака који омогућавају злоупотребу.

НИП скројили по мери Г17!

Министарство за Национални инвестициони план (НИП) финансираће ове године пројекте у вредности од 26 милијарди динара, најавила је јуче министарка за НИП Верица Калановић. Занимљиво је да убедљиво највећи број одобрених пројеката имају министарства која воде министри из Г17 Плус. Од укупно 389 пројеката, динкићевцима је одобрена 292, у вредности од чак 16,6 милијарди динара. Само Министарство за НИП радиће чак 164 пројекта!

Из државне касе и банковних кредита у 2010. години 13,2 милијарде динара биће издвојене за пројекте Министарства за Национални инвестициони план, које је себи одобрило чак 164 пројекта.

Министарство економије и регионалног развоја Млађана Динкића радиће 88 пројеката, у вредности од тачно две милијарде динара. Министарства телекомуникација, здравља, културе и спорта добила су за своје пројекте укупно око 1,6 милијарди динара. Укупно 16,6 милијарди динара само на пројекте шест министарстава која припадају Г17 Плус! Од тога из буџета 6,75 милијарди.

Занимљиво је да се на списку министарстава која су добила средства НИП-а не налази ниједан одобрени пројекат министарстава пољопривреде, спољних послова, државне управе, одбране, правде... Међу осталим министарствима, највећу суму добило је Министарство за инфраструктуру, 7,2 милијарде динара.

Министарка за НИП објашњава да је највише новца отишло на реализацију пројеката општина и градова, а мање ресорним министарствима, и да су приоритети правилно постављени.

- Имамо жестоку аргументацију за сваки пројекат. Критеријуми су били јасни и нема пројеката који су на други начин доспели на листу. Министарство за НИП добило је захтеве за финансирање пројеката укупне вредности чак 900 милијарди динара. То је чињеница, али реалност је оно чиме буџет располаже. Сигурно је да ће зато бити много оних који су незадовољни овако распоређеним средствима - нагласила је Калановићева.