Да се жртве ратова не забораве

Логораши из претходног рата подржали у Дубровнику оснивање Регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима и другим облицима кршења људских права на простору бивше Југославије.

Потреба да се не забораве сви логори на простору бивше Југославије и да се њихове жртве региструју, допринела је да бивши логораши оформе Комисија за утврђивање чињеница о ратним злочинима - РЕКОМ.

Логораши су затражили да се забележе сведочења свих жртава тортуре, региструју и обележе сви логори и места заточеништва и да им се омогући јавно сведочење о њиховом страдању.

Први пут после рата у бившој СФРЈ, на једном месту окупили су се логораши из свих новонасталих држава које су деведесетих учествовале у сукобима.

Неким логорашима из Србије је то био први улазак у Хрватску после изласка из логора. Нервоза је била велика не само због тешких сећања већ и због опасности да на граници буду поново ухапшени на основу пресуда које им је 1993. изрекла Хрватска.

Организатори су се побринули да барем овај пут свих 60 позваних заточеника безбедно стигне на скуп.

Жртве маргинализоване 

Звонко Гљук, логораш из Лоре, изјавио је да још покушава да заборави тортуре из логора које су укључивале индукаторске телефоне, топлу и хладну воду и свакодневна батињања.

"Ја сам имао срећу захваљујући Србину, радном колеги мога покојног оца, да ја и мој брат који је тада имао 15 година останемо живи", објаснио је Судбин Мусић из логора Трнопоље.

Мусић је додао да је истог дана када је завршио у логору Трнопоље убијен његов отац и још четворица комшија. Он их је на том месту и нашао када се вратио у своје место 1999. године.

"Преовладава осећање да се мора оставити политика и да су жртве потпуно маргинализоване, да су логораши маргинализовани. Да чак не постоје закони који регулишу њихова права и да нису регистровани, да нема ни тачних одређења шта је логор, а шта затвор. Сматрамо да је то приоритет којим треба да се бави комисија", навела је Наташа Кандић из Фонда за хуманитарно право.

Иако су дошли са различитих страна, са разумевањем су слушали међусобне исповести о тортурама које су сви прошли у бројним мучилиштима из деведесетих.

Покретачима иницијативе за оснивање комисије, Фонду за хуманитарно право из Београда и истраживачком центру "Документа" из Загреба, од 2006. године придружило се још 600 удружења жртава и невладиних организација из целог региона.

Коалиција за "Реком" планира да почетком 2011. године прикупи милион потписа подршке за формирање регионалне комисије. Захтев за доношење одлуке о њеном оснивању упутиће парламентима свих држава у региону.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 03. октобар 2024.
18° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи