Контрола киоска брзе хране – како се утврђује да је оброк безбедан и да је у лепињи стварно месо

Мајонез, павлака, месо – лако се кваре на високим температурама, нарочито ако стоје неколико дана. Тај проблем немају у ресторану брзе хране на једној београдској пијаци јер се, тврде, све распрода док је још свеже. Роба им, кажу, стиже сваког дана од проверених добављача.

"Највише обраћамо пажње на квалитет хране. Имамо добро складиште, добре фрижидере, расхладне витрине. Што се тога тиче, стварно је све на свом месту. Значи, хигијена и све остало, прање руку, одржавање локала, брисање", каже мајстор роштиља Дејан Станисављевић.

Да ли је хигијена на одговарајућем нивоу, како се храна чува и обрађује, утврђује Ветеринарска инспекција. Редовно и ванредно, кажу, контролишу и да ли се за сирово месо користе посебни ножеви, даске за сечење, да ли се одваја од свежег поврћа, прилога, већ припремљене хране.

"Током летњег периода посебан акценат се ставља на хигијену свега што долази у контакт са храном, чишћење и прање површина и прибора за припрему хране, заштиту простора и хране од инсеката, глодара... Проценат производа који је током контрола у протеклих годину дана проглашен небезбедним, због могућег изазивања болести које се преносе храном, није од значаја", наводе из Ветеринарске инспекције Министарства пољопривреде.

Значајно је, међутим, да купац, и пре него што загризе лепињу, буде сигуран да је у њој заиста месо. И да одговара стандардима. А у то се сумња, кажу у Републичкој унији потрошача.

Подсећају да Правилник о квалитету уситњеног меса и производа од меса тачно дефинише колико соли, адитива, екстрата иде у роштиљ месо, шта је бургер, а шта пљескавица и од чега се прави.

"Потрошач не може сам, непосредним опажањем да утврди од ког меса и да ли је само од меса направљена. Управо је стога потребан појачан надзор инспекцијских органа који ће вршити контроле и да ли се пљескавица продаје у одговарајућој грамажи, да ли је унутра садржано искључиво месо, како је дефинисано правилником, као и да нема недозвољених адитива и других супстанци у месу којих не треба да буду у оквиру конкретног производа који се продаје као пљескавица", каже Весна Перинчић из Републичке уније потрошача.

У киосцима брзе хране, кажу у Унији потрошача, нема система унутрашње контроле као код великих ланаца. Зато потрошачима саветују да изоштре чула. Ако је локал прљав, роштиљ мајстор аљкав, а месо чудног укуса или мириса – треба пријавити инспекцији. Јер у таквим условима лако може доћи до развоја бактерија и масовног тровања – за шта несавесним продавцима прети и затворска казна.