Преваспитавање родитеља – измене Породичног закона забрањују физичко кажњавање деце

На питање зашто туку децу – као два најчешћа разлога родитељи наводе да је дете било непослушно или да је било у опасној ситуацији. 

У истраживању Института за психологију на Филозофском факултету из 2020. године, већина родитеља је изјавила да су користили неки облик физичке агресије као начин дисциплиновања детета.

Њих 63 одсто је, барем једном током дететовог живота, користило физичку агресију, док је 45 посто насилно дисциплиновало децу током претходне године, а прошле седмице њих – 13 одсто. 

Весна Дејановић посебно истиче да је важно да 95 одсто родитеља није сагласно да је насилно дисциплиновање деце добро, што говори да су они свесни тога, али да родитељима очигледно недостаје вештина и усвајање алтернатива.

Што се тиче најављеног закона који ће експлицитно забранити физичко кажњавање, каже да су реакције већински позитивне.

"Родитељи у ствари траже помоћ и у том смислу ова им законска одредба иде у сусрет зато што има превентивну функцију. Има наравно и супротних мишљења, да је ово наметање норми традиционалној породици", навела је Дејановићева. 

Указује на то да не постоји доказ о позитивном утицају насилног дисциплиновања деце.

Нови закон је, истиче, још једна порука о нултој толеранцији и порука да насилно дисциплиновање, физичко и психолошко, као васпитна мера није прихватљиво.

"Наши закони регулишу питање тежег занемаривања, злостављања деце. Танка је граница између мале успутне ћушке, ударца. Родитељ није свестан његове тежине, само дете може да процени колико је то за њега било тешко. Потребно је имати механизам за рану подршку оним родитељима који се суочавају с таквом праксом и којима је потребан савет да не би дошло до ескалације", објаснила је Дејановићева.

Механизам за рану подршку

Санкција за родитеље према новој законској одредби биће "спровођење корективног надзора".

"Оно што је сигурно, истиче, закон нема казнену функцију, он има превентивну упозоравајућу функцију која даје могућност систему да када се уочи ризик родитељ добије саветодавну помоћ.

"Ако је проблем комплекснији, да се родитељ упути на неке интензивније програме подршке родитељству", наводи Дејановићева.

Додаје да је ову одредбу усвојило више од 60 земаља, а Србија је међу 23 која се обавезала да ће то учинити.

Такође указује да законска одредба мора бити удружена са другим одредбама и да је она превенција у спречавању ескалације или тежих облика насиља.