Преглед штампе (22. 02. 2010.)

ЕУ: Србија још у фиоци

Шефови дипломатија земаља чланица ЕУ неће ни овога пута, на свом редовном месечном фебруарском заседању, у понедељак, у Бриселу, расправљати о кандидатури Србије за чланство у ЕУ.

Главне теме на спољнополитичком плану међу министрима спољних послова двадесетседморке биће ситуација на Хаитију, у Ирану и Украјини, а на дневном реду биће и Киргистан, Либија, Белорусија, Зимбабве и Молдавија, док ће дан касније, у уторак, бити одржан и редован министарски дијалог ЕУ - Црна Гора.

Српска апликација за чланство налази се тренутно у фиоци Европског савета, у очекивању да министри одлуче да од Европске комисије затраже израду мишљења о њој, што је следећа фаза тока европских интеграција. На основу досадашњих искустава, али и специфичне ситуације Србије због хашког питања, још је рано да се о томе размишља.

Тренутно се, према изјавама званичника из Брисела, тражи најповољнији тренутак за пребацивање апликације преко пута исте бриселске Улице закона, из зграде "Јустус Липсијус", где заседају министри, у здање Берлемон, где је седиште комисије.

Обично се на такву одлуку чека неколико месеци, а Србија је апликацију поднела тек крајем децембра. Црна Гора је, на пример, аплицирала 15. децембра 2008. године, а савет је израду мишљења од комисије затражио 23. априла 2009. У случају Албаније, апликација је била поднета 28. априла 2009, а мишљење је затражено 16. новембра.

Оптимистички тонови најављују овај следећи корак за Србију "негде на пролеће", док опрезнија струја у европским круговима претпоставља да ће се то, ипак, догодити тек после следећег Брамерцовог извештаја, у јуну.

Ексклузивно откривамо: Шиптаровог доктора убицу хапсе у Канади!

Доктор Мирослав Рисовић, који је осумњичен да је по налогу вође „земунског клана" Душана Спасојевића Шиптара убијао пацијенте у београдском Ургентном центру, лоциран је у Канади и ускоро би могао да буде оптужен и изручен Србији, сазнаје Пресс! О „случају Рисовић" разговарало се, како нам је потврђено, и током недавне званичне посете министарке правде Снежане Маловић Канади.

Доктор Рисовић је из Србије побегао после убиства Зорана Ђинђића. Он је привођен у „Сабљи", али је пуштен због недостатка доказа, што је искористио да са хрватским пасошем емигрира у Канаду. У међувремену, прикупљени су докази који тешко терете доктора Рисовића, па би он ускоро могао да буде ухапшен.

Иако је Рисовић добио канадско држављанство, он би могао да буде изручен нашој земљи пошто, као двојни држављанин, и даље има и српски пасош.

Доктора Рисовића је као члана такозване „беле екипе земунског клана" током суђења за убиство премијера Ђинђића тешко оптужио сведок сарадник Дејан Миленковић Багзи. Он је рекао да је др Мирослав Рисовић био на сталној вези са Шиптаром и да је имао задатак да докрајчи жртве које би преживеле сачекуше „земунског клана".

„Он је имао задатак да докрајчи оне које би преживели...", рекао је Багзи у Специјалном суду. Багзи је, такође, рекао и да је Шиптар својевремено, да би заштитио Рисовића, наредио да се пребије начелник Ургентног центра др Ђорђе Бајец.

„Када се Рисовић сукобио са начелником др Ђорђем Бајецом, Душан је послао своје људе да га пребију...", сведочио је Багзи.

Доктора земунског клана траже у Канади

Канадске власти покушаће да лоцирају анестезиолога Мирослава Рисовића за кога су оптужени и сведоци на суђењу за убиство премијера Зорана Ђинђића тврдили да је убијао за земунски клан, сазнаје „Блиц".

- Обавестила сам канадске колеге да је против Рисовића покренут преткривични поступак у Србији, због сумњи да је био сарадник земунског клана и да је према сазнањима наших истражних органа он дошао у Канду 2004. Добила сам уверавања да ће, уколико се још налази у Канади, бити лоциран и да ће нас обавестити о томе - каже за „Блиц" министарка правде Србије Снежана Маловић.

Рисовић је ухапшен у току акције „Сабља" на радном месту у Ургентном центру због сумњи да је сарадник земунског клана. Код њега је пронађен пиштољ, без дозволе, али је убрзо пуштен из притвора након чега је отишао код супруге у Канаду са хрватским пасошем. Против њега није био покренут кривични поступак, али су полиција и тужилаштво наставили да скупљају доказе, нарочито после неких сведочења.

Сведок сарадник Дејан Миленковић Багзи је сведочио да се Рисовић чуо телефоном са Милорадом Улемеком Легијом, када је убијен премијер Зоран Ђинђић и да је био задужен да докрајчи жртве земунског клана, које су преживеле напад.

- Тог 12. марта, када је пуцано на премијера Ђинђића, анестезију је радила докторка Поповиæ, а крв је на свом телу грејао, од свих доктора, баш Рисовиæ. После тога, када је ухапшен, добили смо информацију да је нон-стоп био на телефонској вези са Легијом - рекао је још 2. децембра 2006. за „Блиц" др Ðорðе Бајец, садашњи директор Клиничког центра.

Роми неће да се селе, а Срби неће да их терају

„Свој матерњи језик, ромски, у којем има много српских речи, ја не могу да говорим у јужној Митровици или када идем по Косову. Зашто? Зато што нисам безбедан. Када одем у Приштину, Урошевац или Призрен морам искључиво да говорим албански језик, осим са оно мало Рома које сретнем, с којима могу кришом да причам на свом језику", објашњава за „Политику" расељени Ром Скендер Гушани, који је с породицом 1999. године избегао из јужног дела Косовске Митровице у Лепосавић.

Гушани, који је председник ромске заједнице за Косовско-митровачки округ, с још око 300 Рома и неколико породица Египћана и Ашкалија живи у „хангару", на месту где је некада била стационирана Војска Југославије. Он каже да оно мало Рома што их има по Косову нема елементарне услове за живот, а првенствено нема сигурност. „Стално страхују од Албанаца, не иду у школе, тешко долазе до личних докумената, а лече се уколико имају пара да плате", прича Гушани и објашњава да су се до рата Ашкалије и Египћани изјашњавали као Роми, а да су се сада силом прилика интегрисали у албанско друштво. „Они сада говоре албанским језиком, а старији Египћани и Ашкалије међу собом говоре ромски, али када су на улици, то себи не смеју да дозволе јер се плаше да неће осванути", каже Гушани.

Овај Ром прича да је некада живео у насељу Расадник, у јужном делу Митровице, које је важило за једно од највећих ромских насеља на Балкану. Сада тамо у новоизграђеним објектима има нешто више од 70 ромских породица које су се у последње две године вратиле.

„Поједина наша деца из јужног дела града иду у северни део Косовске Митровице, где похађају наставу. Довозе их и одвозе комбијем", прича Гушани.

На северу Косова, поред кампа у Лепосавићу, постоје још два: Чесмин луг и Остероде, и то су једини ромски кампови на целој територији Космета у којима борави већ десету годину око хиљаду Рома и нешто мање Египћана и Ашкалија.