Радници у Србији највише у Европи проводе времена на послу, све се чешће говори о четвородневној радној недељи

Запослени у Србији на послу проведу око 43 сата недељно, што је, према истраживањима, највише у Европи. Дигитализација је убрзала радни процес, пандемија га изместила из канцеларија, па је тако радно време све флексибилније. Чешће се говори и о увођењу четвородневне радне недеље, која би се, кажу упућени, исплатила и послодавцима и запосленима.

Захваљујући алатима "Микроелектронике", електронски уређаји се користе лакше и брже, а праве их све краће. Већ осам месеци од понедељка до четвртка, са 30 одсто већом ефикасношћу.

"Нисмо ми одједном пресекли па да не радимо тог петка. Не, то смо радили годинама, месецима и онда смо дошли у ситуацију да и остали људи треба да схвате да ми нисмо ту петком. Сада ће и њихов прелазак на четвородневну радну недељу бити лакши", каже шеф производње у "Микроелектроници" Драгиша Савковић.

Страхови се нису обистинили

Продуктивност је већа само ако се донесе и лична и тимска одлука да посао мора да се заврши за четири дана.

Страхови да ће остати без слободних дана, празника или дела плате – нису се обистинили.

Директор "Микроелектронике" Небојша Матић истиче да је послодавцима чудно зашто мора да се повећа плата људима када се уведе четвородневна радна недеља.

"Мораш, зато што пети дан нису трошили новац, били су у фирми, сада троше новац. Наравно, плата се повећава из продуктивности, ова четири дана ће бити продуктивнији, урадиће више и одатле то повећање", објашњава Матић.

Каква су искуства у свету

Четвородневна радна недеља била је на проби широм света. У Белгији радници могу да бирају хоће ли радити четири дана дуже или пет краће.

Нови систем испитан је и у Великој Британији, Шпанији, Шкотској, на Исланду, углавном са позитивним резултатима.

"Радни људи имају више слободног времена, а слободно време проводе са својом породицом, васпитавају своју децу, мање су у депресији, стресу, посвећују се унапређењу свог знања, а отвара се и простор да се запосле нови радници. Говоримо о оним деловима привреде где се ради по сменама, где је процес производње такав да не може да се прекине", истиче председник Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника Србије Зоран Вујовић.

"Закон треба да остави само могућност"

Такав систем теже се примењује у малопродаји и угоститељству.

У Србији основ привреде су мала и средња предузећа, којима би због малог броја запослених нова организација рада била изазов.

Светлана Будимчевић из Уније послодаваца Србије напомиње да кад такве ствари буду законски донете, закон треба да остави само могућност, а да се све уређује на нивоу запосленог и послодавца кроз дијалог.

"С друге стране, овакве ствари захтевају да прође одређени период, јер економска моћ Србије и развијених земаља ЕУ заиста није једнака, нисмо у истом положају, мада ми заиста идемо у правцу напретка", додаје Будимчевићева.

Више од пола века у Србији се ради пет дана. Нерадан викенд у свету установио је Хенри Форд.