Неправилно коришћење пестицида убија пчеле - још нема обуке за пољопривреднике

Природа је оживела, а са топлим данима и пчеле су почеле да излећу из кошница. Један од већих изазова пчелара у овом периоду јесте да сачувају своја друштва од неадекватне употребе средстава за заштиту биља.

„Највећи проблеми пчелара, када говоримо о употреби пестицида у пољопривреди су непоштовање важећих прописа. Несавесни воћари и ратари употребљавају пестициде који су у Србији забрањени годинама уназад. Пример нам је 2019. година када је у пчелама нађен фипронил, који је забрањен још 2012.”, каже Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине.

„Први пут сам се лично сусрео са тровањем пчела, сада већ давне 2008, када се сумњало на неоникотиноиде. Али у то време у Србији нису могле да се изврше анализе, због, по мојим сазнањима, недостатка адекватне опреме или чега већ… Од тада па надаље тровања су постала првобитно ретка и спорадична да би са протоком времена страдања пчела била све већа и све катастрофалнија”, додаје наш саговорник.

Прво, објашњава, званично од стране надлежних органа забележено катастрофално тровање пчела у атарима Кикинде било је 2015. године. Тада је отровано 3.509 кошница.

“Страдале су пчеле излетнице, али су се друштва касније регенерисала. Последица овог тровања пчела били су губитак сезоне - губитак меда, прихода и велики послови на санацији пчелињака. Након тога, тровања су се дешавала и даље сваке године, али не у катастрофалним размерама да је захваћен већи део атара. 2019. дошло је до тоталног тровања 1.668 пчелињих друштава што је потврђено у истрагама надлежних органа, где је готово угашено 35 пчеларских газдинстава. О уништеним заједницама, које пчелари нису пријавили, не желим ни да говорим”, подсећа Чолак.

“Само захваљујући синхронизованом и упорном раду Удружења пчелара Кикинда, СПОВ-а, СПОС-а, разумевању покрајинских и републичких органа и солидарношћу пчелара Србије, људима је обезбеђена помоћ у ројевима и шећеру за прихрану пчела па пчелари нису одустали од овог посла. Ово говорим само за Кикинду, где је тровање било највеће, али свакако да га је било и у другим местима. Последње тровање пчела са којим сам упознат десило се у Шиду и Сомбору прошле године“, каже наш саговорник.

Пчелари прећуткују да имају проблеме због неадекватне употребе пестицида

Тровања, сматра, нису смањена, већ су пчелари почели да прећуткују ове проблеме.

„Једноставно људи немају пара да се упућују у изузетно скупе и неизвесне процесе анализа и судске поступке, које чак и губе, па онда још и плаћају енормне износе судских и осталих трошкова. На пример колега Дејан Ћукаловић из Инђије је изгубио пчелињак од стотинак кошница 2012, а пре 2-3 године још је морао и да плати 10.000 евра све трошкове суђења. Наиме, суд у Инђији је пресудио да није било тровања, без обзира на судску пресуду Апелационог суда да су пчеле отроване“, каже Чолак.

„Постоје и докази да је фитосанитарна инспекторка изашла на терен одмах по пријави. По завршеном увиђају констатовано је да је чак пет средстава којима је прскано воће и којима су пчеле уништене било на листи забрањених пестицида“, наводи наш саговорник.

Ко пчеларима задаје највеће муке?

Главобоље пчеларима, каже, задаје искључиво мањи број несавесних воћара и ратара, који не знају да раде са пестицидима или су можда и бахати.

„После свих ових година наших мука, говорења, препоручивања, тешко је да не знају да је забрањено прскање пољопривредних култура у цвету средствима која су опасна за пчеле. По мени лично, и држава је каснила са доношењем прописа који забрањују употребу неоникотиноида, који су у ЕУ забрањени годинама уназад. Срећом, ту су се ствари у последњих неколико година помериле са мртве тачке па се надамо да ће се у наредном периоду тровање пчела прекинути. Бар кад су неоникотиноиди у питању“, истиче Чолак.

„Пољопривредници греше јер не врше правовремену заштиту култура. Када се штеточине намноже, а биљке процветају, онда ударају свим „оружјем“ да спрече катастрофу. Међутим, тада је углавном већ касно што је случај са уљаном репицом. Уз то, још и униште пчеле тако да губе приходе, како у већ уништеним биљкама тако и у смањењу броја пчела које треба да опраше биљке. Такође, када су воћњаци у питању, чак и када је цветање воћа готово, не обраћају пажњу на корове који цветају испод воћа“, објашњава наш саговорник.

Сарадња пчелара, ратара, воћара преко потребна

Да би се штете од неадекватне употребе пестицида смањиле пчелари из Кикинде су почели да организују стручне скупове на које позивају ратаре, воћаре, повртаре... То, кажу, почиње да даје, за сада, скромне резултате.

„Годинама имамо веома успешну сарадњу са пчеларским удружењем. Гајимо културе попут сунцокрета и уљане репице где је присуство пчела јако битно. Општепознато је да пчеле добро утичу на опрашивање код ових култура и зато су добродошле на нашим њивама“, каже Владимир Родић, агроном АД Козара, Банатско Велико Село.

“Пре извесног времена је у Кикинди била обука коју је водио господин Синиша Илинчић за кога се слободно може рећи да је један од најбољих стручњака кад је ова проблематика у питању, а уједно је и сам пчелар. Он држи пчеле усред свог воћњака и никад није направио проблем. То нам говори да је само потребно знање и одговорно понашање“, истиче наш саговорник.

И даље без обавезне обуке за употребу пестицида за професионалне кориснике

Држава је законски уредила ову област, али се са применом закона касни. Још јануара прошле године требало је да почну да се одржавају обуке за све професионалне кориснике средстава за заштиту биља. Оне, међутим, ни данас нису почеле.

„Те обуке су јако важне. Нажалост, данас се много људи бави пољопривредном производњом, а не поседују потребно знање. Ради се неконтролисана заштита усева. Већа имања имају стручњаке који су едуковани. С друге стране имамо много ситних њива под уљаном репицом и ту се крије, по мени, највећа опасност за пчеле, јер власници тих њива углавном нису обучени кад је у питању правилна примена пестицида“, каже Родић.

Професионалним корисницима сматрају се сва лица која у оквиру својих професионалних активности користе средства за заштиту биља, као и лица која своје пољопривредне производе стављају на тржиште. Корисник који користи средства за заштиту биља на малим површинама - окућницама, баштама, вртовима, на биљу или производима од биља које производи за сопствене потребе, не сматра се професионалним корисником, наводе у Управи за заштиту биља.

Додају да прописани програм обуке обухвата безбедну примену, руковање, складиштење, одлагање и транспорт пестицида. Кроз обуку би корисници требало да стекну знање о основним својствима пестицида, њиховим особинама и механизмима деловања, класификацији и обележавању, знацима тровања и првој помоћи, као и о коришћењу личних заштитних средстава.

„Такође, предвиђено је и да стекну знања о одлагању искоришћене амбалаже и остатака пестицида, поштовању каренце, праћењу штетних организама, вођењу евиденција, као и о значају техничке исправности уређаја за примену и њиховом одржавању, водећи рачуна о значају правилне примене и руковања на начин на који ће спречити нежељени утицај на здравље људи, животиња и животну средину“, кажу у овој институцији.

„Кроз обуке корисници ће се упознати и са утицајем пестицида на животну средину, посебно на подземне и површинске воде, изворе вода и водотокова, осталих површина које се не третирају, нециљане организме, првенствено пчеле, водећи рачуна о времену примене, као и сазнања о интегралном управљању штетним организмима у циљу давања предности нехемијским мерама сузбијања штетних организама“, наводе надлежни.

Свим овим мерама, истичу, циљ је производња безбедне хране и заштита животне средине.

„Након завршене обуке о безбедној примени, руковању, складиштењу, транспорту и одлагању средстава за заштиту биља и положене провере знања, корисник треба да добије сертификат професионалног корисника, што ће у наредном периоду бити услов за куповину средстава за заштиту биља у пољопривредним апотекама. Сертификат професионалног корисника се издаје на период од пет година и може се продужити након додатних обука“, објашњавају у Управи за заштиту биља.

„Предвиђено је да основне обуке буду једнодневне у трајању од десет наставних часова, после чега ће се проверавати знање и издавати сертификати. Професионални корисници, такође, имају обавезу да редовно, на сваких пет година, проверавају исправности и функционалности својих уређаја за примену средстава за заштиту“, наводе у овој институцији.

Последице неадекватне употребе пестицида осећамо сви

Зашто се касни са спровођењем закона у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде не наводе. Пре готово годину дана објашњење за кашњење било је да је реч о сложеном процесу који захтева добру логистичку припрему. Ипак, треба рећи да произвођачи нису баш без било каквих упутстава о употреби псетицида.

„Током зимског периода за пољопривредне произвођаче организујемо различита предавања у Пољопривредној стручној служби. У овом периоду се, такође, обрађује тематика у вези са пчеларством и корисним инсектима, јер примена свих средстава може имати негативно деловање, које чак не мора имати смртни исход пчела. Рецимо, може да дође до конфузије и дезорјентисаности“, каже Снежана Парађеновић из Прогнозно-извештајне службе Зрењанин.

„Колеге из Саветодавне службе током године, организују и Радионице за своје домаћине и остале заинтересоване, на којима сугеришу како безбедно применити пестициде, ђубриво... Улога Прогнозно-извешајне службе је веома важна, јер се кроз праћење штетних организама, констатује и присуство корисних и увек је присутна сугестија о значају пчела и корисних инсекта. Управо ови организми се могу назвати, помоћ пријатеља у паразитирању и смањењу популације штетних инсеката“, додаје наша саговорница.

Биљну производњу угрожава велики број биљних болести и штеточина које значајно утичу на квалитет и кванитет гајених усева. Често проузроковане штете лимитирају принос.

„Најосетљивија фаза код свих усева је цветање. Законом је забрањен третман инсектицидима у овој фази. Штетни исекти се могу исконтролисати у фазама пре или после цветања применом препарата који показују селективност према опрашивачима. Сарадња међу пчеларима и ратарима је неопходна како би пчелари могли да се договоре где ће поставити своје кошнице. Понекад се дешава да пчеле оставе на ободу парцеле без договора са власницима исте и без назначеног контакта“, каже Парађеновић.

Последице неправилне употребе пестицида трпимо сви. И користници тих средстава, будући да већина не користи заштитну опрему, али и потрошачи пољопривредних производа, животиње и животна средина због остатака пестицида у храни. Тако се осим спровођења неопходне законом прописане обуке за кориштење пестицида, мора утицати и на свест људи, како би схватили да је понекад већа штета за одређене културе ако нестану пчеле, него ако штеточине учине своје.

Много пута до сада је наведено да трећина произведене хране у свету директно зависи од пчела, а још трећина индиректно. Наиме, како нико не контролише популације других врста инсеката опрашивача, које су можда већ истребљене или су на прагу истребљења, опрашивање је у највећој мери пало на пчеле.