Од атентата до тамнице: 108 година од смрти Гаврила Принципа, почаст одата у Чешкој и Србији

На данашњи дан пре 108. година умро је Гаврило Принцип. Последње дане провео је у самици затвора у Терезину, где је пребачен након атентата на Франца Фердинанда. Делегација Владе Србије одала је пошту Принципу у Чешкој. Венци су положени и у парку Гаврила Принципа у Београду.

Убрзо након атента на престолонаследника Франца Фернинада, Гаврило Принцип је ухапшен. Прво је био у затвору у Сарајеву, па привремено у Араду, у Румунији.

У ћелију број 1 Гаврило Принцип стигао је 5. децембра 1914. године. Већину времена провео је управо у тој ћелији, у мраку, хладноћи, окован ланцима који су и даље ту.

Аустроугарски логор - сведочанство

„То су све елементи мучења тада у аустроугарским логорима, не само овде него и у Неђмеђеру, Араду и онима у Горњој Аустрији. Оно што сам чуо једне године овде је да су га стављали у дрвено буре које је било закивено ексерима са свих страна и да су га котрљали. Дакле, да се он набадао на те ексере у унутрашњости тог бурета. Једноставно, добио је гангрену, рука му је одсечена“, наглашава Зоран Антић, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Није смео да комуницира са другим затвореницима. Добијао је храну веома ретко, а пред смрт је имао је свега 40 килограма.

О неадекватним санитарним условима, данас сведоче ове ћелије. Лекари су се, без опреме и лекова, свакодневно борили против заразних болести.

Делегација Владе, Војска Србије, представници Удружења, кадети Војне академије и студенти Криминалистичко-полицијског Универзитета положили су венце и одали пошту.

Места тишине

„Као будући официри Војске Србије овде још јасније разумемо значај части, дужности и верности народу и држави. Овај обилазак за нас није само историјска лекција, ово је завет – да ћемо чувати сећање на стрдале, неговати родиљубље и да ћемо, ако затреба, бити ту да станемо у одбрану отаџбине, онако како су то чинили наши преци“, наводи кадеткиња Војне академије Јована Милићевић.

„Ово су места тишине, али и места која снажно говоре о страдању, жртви и непоколебљивој вољи српског војника да остане веран својој отаџбини, чак и у најтежим условима заробљеништва и страдања“, сматра кадеткиња Војне академије Теодора Ставрић.

Хладноћа међу зидовима некадашњег затвора и даље је присутна. Готово све је очувано, као и натпис при уласку у Блок А – „Рад ослобађа“.