Уништавање српских светиња на КиМ, културна катастрофа пред очима међународне заједнице

На самом почетку трећег миленијума, пре 19 година, уништаване су вишевековне српске светиње и молитвена станишта, тапије и аутентична сведочанства о историјском постојању Срба на метохијско-косовским просторима. И данас је српско културно наслеђе на мети Албанаца који желе да га присвоје и преименују.

Од доласка међународних војних и цивилних представника у Метохији јуна 1999. уништено је 156 српских светиња, украдено више од 10.000 икона и црквено-уметничких и богослужбених предмета. Свет није спречио културну катастрофу. Међународна заједница је под плаштом Савета Европе издвојила пет милиона евра за обнову уништене баштине.

"Светиње које смо обновили, које су нажалост у мартовском погрому спаљене и срушене, у великом делу смо их обновили, оне сведоче о Призрену шта је некада био. Ово наше време се по нечему разликује од оног времена у прошлости, што данас такорећи нема Срба у овом граду", наглашава владика рашко-призренски Теодосије.

Средњовековна хришћанска-православна културна и уметничка знамења на Косову и Метохији представљају највиши уметнички домет тог времена у Европи. У Душановом Призрену била је запаљена и знатно уништена средњовековна краљевска задужбина, Богородица Љевишка. До сада је рестаурирано 340 квадрата фресака оштећених од пламена запаљених гума марта 2004. године.

"Сликарско-конзерваторске радове на обнови живописа Богородице Љевишке извео је Републички завод за заштиту споменика културе из Београда. Дакле, један већи део живописа је у цркви обновљен а остао је значајан део који се планира да се у наредном периоду изведу сликарско-конзерваторски радови и на тај начин презентује једно од најлепшег сликарства у српској уметности средњег века", каже директор Завода за заштиту споменика културе у Лепосавићу Зоран Гарић.

Новија настојања албанских екстремиста су за присвајање баштине српског народа.

"Овде постоје српска, отоманска и албанска културна баштина и то је оно што је потпуно јасно. Ми смо овде достигли врхове своје цивилизације у једном тренутку и оно што видимо као Дечане, Патријаршију, Грачаницу, Љевишку су наше власништво, јер су то за нас и само нама у наслеђе оставили они који су то градили. Вредности припадају читавом човечанству", сматра новинар и књижевник Живојин Ракочевић.

Слику о уништавању српске историје цивилизовани свет није запажао, иако су са Високим Дечанима у Унесков регистар културних добара, али и баштине у опасности 2006, уписана још три споменика. Престони храм српских архиепископа и патријараха – Пећка патријаршија и две задужбине краља Милутина, Манастир Грачаница и Црква Богородице Љевишке у Призрену, интегрални су део културне баштине Европе.

недеља, 22. децембар 2024.
6° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње