Преглед штампе (12. 02. 2010.)

Суђења чекају бројеве

Суђења у београдским судовима још се нису вратила на стари колосек. Најмање проблема има у Вишем суду, док у Основним судовима, поготово у парничном одељењу, пренумерација, односно додела нових бројева старим предметима, и даље траје.

Процењује се да сваки судија парничног одељења Првог основног суда има између 600 и 700 завршених и незавршених предмета. Тачан број знаће се кад сваки предмет буде заведен у уписник.

- Има предмета из бивших судова који још нису добили нове бројеве - објашњава за "Новости" судија парничног одељења Првог основног суда. - Због тога се овде одржава занемарив број суђења. Осим тога, писарница још није готова, тако да нам предмети стоје по судницама.

Много предмета, чак хиљаду, распоређено је у истражном одељењу овог суда. Дванаест судија, колико их укупно има, добиће своје помоћнике који би требало да им олакшају посао.

- Радимо колико је то могуће - кажу нам у овом суду - Људи долазе свакодневно да се распитују када ће бити настављени њихови поступци. Проблема и те како има.

У кривичном одељењу Вишег суда у Београду, предмети су, углавном, распоређени судијама. Сваки од њих има их у просеку око 120. У парничном одељењу, ситуација је, међутим, другачија. Осамнаест судија овог одељења, тек је почело да добија предмете. Претпостављају да ће сваки имати између 200 и 300.

Осим парничних предмета, судије овог одељења Вишег суда, имају и додатну обавезу. Поред три дана недељно колико имају на располагању да суде своју материју, остала два дана ће проводити као чланови већа у кривичним одељењима.

Пиштољ у рукама политичара

После напада на лидера Нове Србије Велимира Илића и одлуке министра унутрашњих послова Ивице Дачића да му одобри ношење оружја, поставља се питање да ли политичари треба да се штите сами и организују „приватне војске" или тај посао треба да обављају надлежни органи, односно полиција. Поготово кад је реч о политичарима који су склони да повремено „изгубе контролу" и физички насрну на новинаре чија им се питања не допадну или јавно прете другим људима.

Невен Цветићанин са Института друштвених наука нема разумевања за ношење оружја. Како каже, Србија има системски, а не тренутни проблем, зато што је код нас већ дуго улица оно место где се пресуђује, а не институције система. И главни проблем је како политику и друштвене токове са улице вратити у институције система.

„Томе сигурно неће допринети издавање дозволе за оружје Велимиру Илићу, јер то само значи да му је дата дозвола да се брани сам, опет на улици. Уместо тога, држава (без обзира на то ко је актуелни министар) треба да свима да до знања да нико не може да примењује силу на улици, осим ње - ни грађани, ни политичари, ни јавне личности, а поготово не криминалци, него само лица која су овлашћена за то, тј. припадници министарстава силе, који онда треба добро да обављају свој посао и да штите свакога", истиче он.

Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива, наводи да без обзира на то да ли је реч о политичару или „обичном" грађанину, човек има легитимно право да се брани. „Као грађани смо различито физички спремни (има старих, хендикепираних, борбено неспремних, физички слабих...) да бисмо могли рећи: нико не би смео да носи оружје. Мора се реално рећи: неко мора да носи оружје да га не би малтретирали на улици", каже Николић, додајући да управо зато морају постојати строга правила у вези са ношењем и употребом оружја.

„Врло је важно да се политичари, али и њихови саговорници који нису политичари, држе домена пристојности. И не смете да наступате тако вербално агресивно да се после тога лако прелази у физичку агресију - ту постоји низ степеница које не смеју да се пређу. Код нас се то прелази и не пази се превише на те фине границе што води, ето, дотле да и политичари буду жртве физичког насиља", каже он.

Невен Цветићанин каже да ова садашња генерација политичара није узрок, него су само последица институционалног хаоса у коме живимо већ 20 година. „Ово нам стиже на наплату све оно када смо политику изместили на улицу - од „јогурт револуције" па надаље. Али, ако се сада не реши овај проблем, може настати потпуни хаос - замислите када би сада свако бранио сам себе - сваки бизнисмен, сваки политичар, свака јавна личност, свака певачица - имали бисмо наоружане групе које би ишле улицама", истиче Цветићанин, додајући да држава треба да искористи овај повод за кампању не само да се не дели оружје грађанима како би се сами штитили, него да се покупи све то што постоји изван државних токова.

Синод СПЦ решен да развласти Артемија

Након што се четири године владика Артемије оглушивао о одлуке највиших црквених власти, Синод СПЦ на челу са патријархом Иринејем решен је да среди стање у Епархији рашко-призренској. Према информацијама „Блица" из Патријаршије, по свему судећи, владици Артемију би требало да остане статус епископа, али не и власт над епархијом. Развлашћивање владике Артемија значи да би он требало да буде суспендован, а у епархији одређен администратор који ће њоме управљати до следећег редовног заседања Сабора.

Седница Синода СПЦ одржана је данас, а окидач за ванредно заседање је чињеница да је владика Артемије дан раније, у среду, одбио да сарађује са синодском комисијом која је у Грачаници требало да испита финансијско пословање Епархије рашко-призренске. То је био још само један у низу примера оглушивања владике Артемије о одлуке највиших црквених власти.

Због оваквог учесталог понашања у последњих неколико година могло се чути да је владика Артемије „буквално у расколу", а што је највећи грех у Цркви. Међутим, Синод и Сабор су владици рашко-призренском, као мало коме до сада, увек пружали шансу да исправи грешке. Он би обећао да ће испунити одлуке највиших црквених тела, а онда би буквално дан касније погазио реч и кренуо у жестоке медијске нападе на остале архијереје.

Према сазнањима „Блица", Синод данас није донео никакву конкретну одлуку о епископу рашко-призренском Артемију, нити о његовом најближем сараднику, игуману манастира Бањска Симеону, кога је пре извесног времена владика поставио за архијерејског заменика.

Алармантно! Више од 500.000 Срба у сектама!

У Србији је у овом тренутку активно око 100 различитих верских секти, а подаци говоре да у њиховом функционисању учествује чак пола милиона људи, каже за Прес Зоран Луковић, инспектор МУП-а и наш водећи експерт у овој области.

Економска криза, праћена великом стопом сиромаштва и егзистенцијалне угрожености, Србију је учинила погодним простором за додатно ширење организација сектног деловања, објашњава Луковић. Он упозорава да је сектно деловање све веће и опасније, и објашњава да ту не спадају само групе људи као верске заједнице, већ и појединци који се баве прорицањем, надрилекарством и било којим другим видом алтернативне помоћи.

- Слабост људи се користи тако што им се нуде инстант терапија, сируп терапија, гутљај нечега или 20 минута медитације, што ће их наводно смирити, просветлити. Све те понуде заиста делују атрактивно и оптимистички, а чињеница је да наши људи не могу бити имуни на њих, с обзиром на то да су заиста уздрмани политичким и економским турбуленцијама. Зато је наше тло заиста идеално за ширење разних врста организација - каже Луковић.

Према његовим речима, сектна методологија ушла је у рад разних пророка, видовњака, надрилекара, што говори да секту не мора да представља група људи, већ појединац који се бави таквим деловањем.

- Појединац може да медитира, верује у црвене кишобране или било шта, али ако он то нуди као методу за излечење, онда је то сектно деловање. Зато је важно схватити да су секте мултидисциплинарне категорије и да то нису само верске организације, нити гомила људи - рекао је Луковић.

Наступ „ловаца на душе" је умивен и нашминкан. Поруке које емитују кроз разне врсте деловања усмерене су на најосетљивије групе људи са компликованом животном проблематиком, а неретко и на најмлађи узраст.

Адвокат Центра за антрополошке студије Мирослав Васић каже да је тешко описати профил жртава, јер секте врбују све генерације и профиле људи.

- Жртве су разнолике. Ту су људи и слабијег и високог образовања, врло сиромашни, али и имућни. Свако од њих има неки проблем. И свако има своју причу. Кључан је тај тренутак слабости, када прилазе таквим групама јер им се нуди решење које на први поглед изгледа примамљиво. Затим полако улазе у један тунел док не дођу до лавиринта, када почиње права игра - каже Васић, и додаје да доста жртава потражи помоћ стручњака.