Преглед штампе (10. 02. 2010.)

Нећемо интеграцију севера

Шеф мисије Еулекса на Косову Ив де Кермабон изјавио је да та мисија није учествовала у изради стратегије за север Косова, додајући да верује да се напредак у том делу покрајине може остварити само дијалогом.

"Иако смо били консултовани приликом израде нацрта, ово није стратегија ЕУ. Ми верујемо да се напредак на северу Косова може остварити само дијалогом, корак по корак, а мандат Еулекса је да подржи косовске институције у изградњи владавине права широм Косова, укључујући и север", рекао је Де Кермабон у интервјуу "Вечерњим новостима".

Оцењујући да је политичка ситуација на Косову изузетно тешка и компликована и да је владавина права кључна област која се мора побољшати, Де Кермабон је казао да Еулекс не подржава, нити помаже, такозване паралелне структуре на Косову.

"Одлучни смо да помогнемо оснаживање косовских институција у области владавине права. Снажне, правичне и мултиетничке институције за све грађане су једина могућност. Ми верујемо да је дијалог пут напред, а не употреба силе", нагласио је шеф Еулекса.

Коментаришући раније забране уласка на Косово министру Горану Богдановићу и другим српским званичницима, Де Кермабон је навео да Еулекс није задужен да пушта људе да улазе или излазе са Косова, а да је пружање пратње делегацијама у надлежности косовских власти.

На питање да ли се плаши Албанаца и зато им повлађује, Де Кермабон је одговорио да није тачно да грађане Косова посматра кроз њихову етничку припадност.

"Ми смо овде да помогнемо косовским властима, правосудним органима и агенцијама за спровођење владавине права у њиховом напретку према одрживости и одговорности", закључио је шеф мисије Еулекса.

Де Кермабон је рекао да Еулекс ради на поновном успостављању функционалне правде у Северној Митровици, оцењујући да би "постојање два правосуђа значило непостојање правде".

Крију имовину јер им супруге „прете" разводом

Док су припремали имовинске карте функционери су од Агенције за борбу против корупције тражили да се од јавности сакрије колика им је девизна уштеђевина уз објашњење да ће им деца доћи под удар киднапера и захтевали да се имовина супруга сакрије правдајући се да им супруге прете разводом, открива за „Блиц"саговорник из Агенције део захтева и атмосферу у којој је припреман први корак ка јавној контроли имовине изабраних и именованих лица.

Први извештај Агенције показује да чак пет одсто највиших функционера није поднело извештаје о имовини.

Поводом забране седења у више функционерских фотеља, које политичари посебно воле, атмосфера је била још напетија иако Агенција још ништа није одлучила о могућим изузецима. До сада је седам функционера тражило од Агенције да се и пре рока, што је по закону крај марта, изјасни и омогући им да задрже више функција.

У Агенцији за „Блиц" нису хтели да открију имена ових функционера, али нам је речено да су сви обавештени да треба да прочитају закон и да одлуче до 1. априла као и да прате ставове Агенције о том питању. Радмила Васић, члан Одбора Агенције, рекла је за „Блиц" да ће Одбор следеће среде разматрати питања правних нејасноћа. Иза нејасноћа се крије, рецимо, чак 53 посланика Скупштине Војводине који имају бар још једну, а неки и по три-четири, па и више функција, поједини министри, посланици републичког парламента. Међу познатијима је, рецимо, случај градоначелника Јагодине Драгана Марковића Палме који је истовремено и посланик, дакле у законом забрањеној позицији.

Горан Џафић: Београд не сме да има четири милиона становника!

- Држава због тога мора да посвети више пажње неразвијеним регионима како би се привукли домаћи и страни инвеститори који би тамо уложили свој капитал. Желимо да избегнемо оно што се догодило Грчкој, где имате само два развијена центра - Атину и Солун. Нама је јако битно да ниједан део Србије не остане празан. Зато тренд сталног прилива становништва у Београд мора да се заустави стратешким планом регионалног развоја - каже Џафић.

Он наглашава да би Београд за десетак година могао постати потенцијална социјална бомба уколико би се наставио тренд демографских кретања какав тренутно имамо.

- Ако се настави садашњи тренд, у Београду за 10 година неће живети два него четири милиона становника. Наша престоница би тада могла постати социјална бомба, јер велики број грађана неће имати посао. Тако велики прилив становништва не би могла да издржи ни инфраструктура престонице, а да не говоримо какве би биле могућности за запослење - упозорава Џафић.

Најважније би било, каже Џафић, када бисмо обезбедили неколико стратешких партнера за градове у унутрашњости, слично ономе што је урађено у Крагујевцу.

Директори школа траже трајну фотељу

Недавно основано Друштво директора школа, у којем је за сада четрдесетак челних људи основних и средњих школа Моравичког округа, скренуло је пажњу јавности својим предлогом да се „садашња законски нејасна позиција директора школа промени", будући да су они „практично једини радници основних и средњих школа који раде на одређено, па после истека мандата могу остати без посла".

- Полазећи од тога да смо у школама само „први међу једнакима", ми само желимо да скренемо пажњу да заслужујемо бољи положај. У постојећем Закону о основама система образовања и васпитања предвиђен је испит и обука за директора. Ми хоћемо да полажемо испит, да пређемо обуку, али и да под одређеним процедурама директори остану на тој функцији до краја своје професионалне каријере - објашњава Иван Ружичић, председник управног одбора новооснованог Друштва.

Иначе, према новом закону, изабрани директор који нема положен испит дужан је да га положи у року одгодину дана од дана ступања на дужност, а уколико то не учини, мораће да устане из директорске фотеље. Сви они којису изабрани пре 11. септембра прошле године, односно преступања на снагу новог закона, имаће рок од двегодине од објављивања правилника о обуци и испиту, чија је израда у току, да положе испит.

На коментар да ће то изазвати лавину критика да желе заувек да приграбе функцију, наш саговорник одговара да у овом захтеву не види ништа спорно - ако се већ обучавају за руководиоце, не крше закон и не праве финансијске прекршаје. И материјална надокнада која се добија за тај посао није велика, каже Ружичић, плата је виша за 20 одсто, без обзира на то да ли школа има 40 или 16 одељења. Он пореди коверту директора са 20 година стажа и професора са 30 година стажа и разредним старешинством: у првом случају плата је око 48.000 динара, а у другом између 40.000 и 44.000 динара.