Времеплов (10.2.2010)

Године 1755. умро је француски политички мислилац Шарл Монтескје, са Волтером, Русоом и Денијем Дидроом весник Француске револуције. У алегорији "Персијска писма" насликао је француско друштво 18. века као источњачку деспотију, а у најзначајнијем делу "Дух закона" развио је теорију о подели власти на законодавну, извршну и судску - која је постала темељ модерних политичких концепата.

На данашњи дан 1837. године умро је (погинуо у двобоју) руски писац Александар Сергејевич Пушкин, зачетник руског реализма и један од највећих лиричара светске књижевности. Пореклом из старе, али осиромашене племићке породице, песник бунтовног духа, често на удару цензора, због чега је био прогнан из престонице на југ Русије. Насилној смрти песника у 38. години живота претходиле су сплетке највиших кругова руског друштва. Дела: романи у стиховима "Евгеније Оњегин", "Гроф Нулин", "Кућица у Коломни", драме "Борис  Годунов", "Русалка", прозна дела "Пикова дама", "Капетанова кћи",  "Египатске ноћи", "Приповетке покојног Ивана Петровича Белкина",  мале трагедије у стиховима "Гозба за време куге", "Витез-тврдица",  "Камени гост", "Моцарт и Салијери", поеме "Цигани", "Полтава",  "Бронзани коњаник", "Гаврилијада", "Руслан и Људмила", "Кавкаски  заробљеник", бајке у стиховима "Бајка о цару Салтану", "Бајка о  рибару и рибици", "Бајка о попу и слузи његовом Балди".1837..

Године 1890. рођен је Борис Леонидович Пастернак, руски књижевник, нобеловац, романописац и преводилац. Пастернак је студирао права и филозофију у Москви и Марбургу. У младости је припадао футуристима. Његова дубоко интимна и интелектуална лирика означила је прекретницу у руској, али и светској поезији. Збирка песама симболичног назива "Изнад баријера" одредила је будући карактер његове поезије. Светску славу стекао је романом "Доктор Живаго",  који је објављен  1957. године у Италији,  јер је у Совјетском Савезу окарактерисан као "антисовјетски". Роман је широм света добио признања као изузетно уметничко дело, а 1958. године Пастернак је добио "Нобелову награду". Истовремено се на суптилног песника, прозаика и преводиоца у његовој земљи сручила читава лавина оптужби, клевета и увреда. Избачен је из руског Савеза писаца, а запрећено му је да ће му бити одузето совјетско држављанство ако се не одрекне Нобеловог признања. Сачувао је домовину, али је остао без награде, са тешким ожиљцима, који су га одвели у смрт. За собом је оставио поеме "Поручник Шмит" и "Спекторски", збирку песама "Друго рођење" и аутобиогафију "Заштитна повеља".

1843.- Рођен Милутин Гарашанин, политичар и публициста, министар унутрашњих и спољних  послова, потпредседник Владе и председник Народне скупштине Србије (Београд, 10. 02. 1843 - Париз, 21. 02. 1898)

1843.- Рођена Аделина Пати (Адела Хуана Марија), италијанска оперска  певачица (Мадрид, 10. 02. 1843 - Велс, 27. 09. 1919)

1878.- Рођен Васа Стајић, политичар и књижевник, председник Матице српске (Мокрин, 10. 02. 1878 - Нови Сад, 10. 02. 1947)

1881.- Основана прва школа играња у Београду

1891.- На Великој школи у Београду основано Српско геолошко друштво

1892.- Српско учено друштво ујединило се са Краљевском  српском академијом

1898.- Рођен Бертолд Брехт, немачки књижевник и позоришни теоретичар (Аугсбург, 10. 02. 1898 - Берлин, 14. 08. 1956)

1912.- Умро Џозеф Листер, енглески хирург (Аптон Есекс, 05. 04. 1824 - Валмер, 10. 02. 1912)

1920.- Умро Коста Миличевић, сликар (Враце, 1877 - Београд, 10. 02. 1920)

1920.- Рођен Миливоје-Мића Томић, позоришни, филмски и ТВ глумац (Београд, 10. 02. 1920 - Београд, 23. 08. 2000)

1923.- Умро Вилхелм Конрад Рентген, немачки физичар, проналазач икс-зрака, нобеловац (Ленеп, 27. 03. 1845 - Минхен, 10. 02. 1923)

1924.- Рођен Миодраг Тодоровић - Крњевац, хармоникаш и композитор (Ратари, 10. 02. 1924 - Београд, 25. 09. 1991)

1927.-  - Рођен Константин Бабић, композитор, професор Факултета музичке уметности у Београду (Београд, 10. 02. 1927 - Београд, 13. 10. 2009)

1928.- Умро Љубомир Јовановић, историчар и политичар (Котор, 02. 02. 1865 - Београд, 10. 02. 1928)

1929.- Рођен Џери Голдсмит, амерички композитор филмске и ТВ музике, добитник "Оскар" -а (Пасадена, 10. 02. 1929 - Лос Анђелес, 21. 07. 2004)

1933.- Рођен Еуген Гвоздановић, диригент и композитор, директор Опере  Српског народног позоришта, професор Академије уметности у Новом Саду  (Петроварадин, 10. 02. 1933 - Нови Сад, 31. 07. 2005)

1936.- Рођен Велимир Лукић, књижевник, управник Народног позоришта у Београду, директор ТВ Београд (Београд, 10. 02. 1936 - Београд, 29. 08. 1997)

1964.- Рођена Радослава-Дада Вујасиновић, новинар "Дуге" (Чапљина,10. 02. 1964  - Београд, 08. 04. 1994)

1986.- Рођен Виктор Троицки, тенисер, репрезентативац (Београд, 10. 02. 1986)

1995.- Умро Милош Бајић, сликар, професор Факултета ликовних уметности у Београду (Ресановци, 15. 01. 1915 - Београд, 10. 02. 1995)

1999.- Умро Пеко Дапчевић, политичар и дипломата, народни херој (Љуботиње, 25. 06. 1913 - Београд, 10. 02. 1999)

2005.- Умро Милован Илић Минимакс, новинар и књижевник, уредник РТБ, ТВ  Политика и ТВ Пинк (Липница, 05. 11. 1938 - Падова, 10. 02. 2005)

2005.- Умро Артур Милер, амерички књижевник (Њујорк, 17. 10. 1915 - Роксбери, 10. 02. 2005)

2007.- Умро др Слободан Витановић, књижевник и преводилац, професор Филолошког факултета у  Београду, оснивач и председник Друштва пријатеља Француске (Београд, 03. 07. 1928 - Београд, 10. 02. 2007)

2008.- Умро Рој Шајдер, амерички филмски глумац  (Оринџ, 10. 11. 1932 - Литл Рок, 10. 02. 2008)

2009.- Умро Гавра Мачејин, спортски радник, први генерални секретар Шаховског савеза Југославије (Вршац, 17. 01. 1918 - Беч, 10. 02. 2009)