Мукотрпно одвикавање од дроге

Словенија са скоро четири пута мање становника од Србије, има 18 здравствених центара за лечење наркоманије. У нашој земљи, за сада, постоји само једна државна установа за лечење болести зависности, у Драјзеровој улици у Београду

Тек недавно, клинички центри у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу почели су да се баве овом проблематиком.

Пут одвикавања од дроге дуг је и мукотрпан и за пацијента, али и за породицу. Упорност и жеља, уз подршку ближњих, пресудни су за излечење.

"Трећа срећа", кратко је прокоментарисао тридеседвогодишњи хероински зависник, бивши ватерполиста, још један повратак у болницу у Драјзеровој. На пут дроге, каже, вратила га је смрт брата, такође наркомана.

"Моја порука младима јесте да се баве спортом и да избегавају људе који им шаљу лоше поруке и који им потурају у почетку дрогу за џабе, а после, мало по мало, због њих пропада цела породица", наводи лечени зависник.

У болници у Драјзеровој до сада се лечило више од 12.000 наркомана. Највише из Београда, чак 70 одсто.

Директорка Специјалне болнице за болести зависности Јасна Дараган-Савељић упозорав да је у првој фази одвикавања велики проценат оних који се ослободе физичке зависности, међутим да, што су захтевнији програми, број излечених пацијената опада.

Око 100.000 наркомана у Србији

У манастирским комунама, радна терапија и духовно исцељење основне су методе лечења. За разлику од мучних сцена пребијања лопатом у центру Црна Река, које су изазвале бурне реакције јавности, слика у комуни при манастиру Ковиљ потпуно је другачија.

"Основна порука је да сваки од тих момака и девојака, који се налазе у овим камповима покуша да препозна човека у ономе који је поред њега, човека који је апсолутно раван њему и свим својим снагама служи и жртвује се за њега", објашњава епископ јегарски Порфирије.

Процењује се да у Србији има око 100.000 наркомана. Многи од њих, кажу у МУП-у, нису само корисници, већ и препродавци дроге.

Начелник одељења за сузбијање наркоманије и кријумчарења београдске полиције Драган Ракић наводи да је у задњих неколико година карактеристична појава нових синтетичких дрога које су веома доступне младима у Србији.

"Ту се пре свега мисли на екстази и дроге амфитаминског типа. Оне су сада у тренду код млађе популације, пре свега се користе на журкама и то су у принципу стимулативне дроге", објашњава Ракић.

Према незваничним подацима, у Србији се дневно потроши пола милиона евра на наркотике. И поред запрећених затворских казни од три до 12 година за продају дроге, она је све доступнија.