Лола је победила рак

Љубица Лола Ковачевић последњих десет година, од завршетка лечења опаке болести, ужива у сваком минуту живота. Ипак, део времена које јој је подарено проводи у саветовалишту "Јефимија" и дели га са женама којима је тек постављена дијагноза - рак дојке. Љубици је та болест откривена 1996. године, и то у метастази.

Када јој је саопштена дијагноза, није било никакве реакције, прича Љубица, страх је блокирао сва осећања.

"Била сам паралисана. То је страх који не може да се опише, може само да се доживи. Ужасан је, тежи је од болести, али што се пре извучете из тог страха, пре ћете почети да се лечите", присећа се. 

Лола је своју болест победила, и сада, тринаест година након почетка лечења, она иде само једном годишње на контролу. Њена искуства су драгоцена и оболелим женама, и и лекарима. Она саветује свакој жени која оболи од рака да прво прихвати своју болест и да мора да верује лекару.

"Морате веровати и да је хемиотерапија која је најтежа у целој причи, ваш пријатељ, да је то лек који ће убити све малигне ћелије које се налазе у вашем крвотоку, и кад прихватите то, верујте да су и оне нуспојаве, рецимо повраћање, много мање или их уопште нема."

Веома важан први сусрет са лекаром 

Међутим, многи лекари не схватају да терапија почиње оног тренутка када љубазно погледају и приме болесницу када први пут дође код њих. За жену је тај први сусрет необично важан - да зна да је у сигурним рукама и да може да се ослони на лекара. "Жена ће се ухватити за то, па ће наставити даље", каже Лола.

По завршетку лечења, прича Љубица Ковачевић, лекари су јој рекли да је само пола успеха њихова заслуга, а друга половина њена - због њеног става према болести, начина размишљања и поверења, и у себе и у њих. И то је прво што каже женама које долазе у саветовалиште.

"И кад оне виде мене да ја функционишем сасвим добро, здраво, нормално, онда оне помисле - што и ја то не бих могла!"

У "Јефимији" која опстаје целу деценију само захваљујући донаторима, ради се по јединственом програму у Србији - искуственој подршци још на одељењима онкологије и хирургије у ужичкој болници, а ту је и рад у групама самопомоћи, као и психотерапије.

"Рад у Саветовалишту намењен је оболелим женама, али радимо и са члановима породице и особама за подршку", каже Славица Симић, психолог и координатор у саветовалишту и додаје да је веома важно да и оболеле жене и чланови њихове породице знају за отворени телефон "Јефимије" који им је на располаганју 24 сата. "Знате, када су жене у акутној паници оне прво зову оне које су већ прошле кроз болест."