У регистру педофила 519 осуђеника, више од 90 одсто њих су повратници – да ли су казне благе

Вест о новом хапшењу познатог креатора узнемирила је, али не и изненадила јавност. У последњих неколико година више пута је привођен због насиља и поседовања дроге.

Прошле године је осуђен на годину дана кућног затвора због недозвољених полних радњи над 15-годишњим дечаком.

Вест о хапшењу Костића због претњи да ће убити 19-годишњег младића није изненадила Игора Јурића, оснивача Фондације "Тијана Јурић".

"Сексуални злостављачи по својој природи, начину како чине злочине, често су врло сурови – од тога да добро манипулишу жртвом па до тога да, уколико не добију оно што желе, да су изузетно сурови и, уколико желе и на начин како желе да сакрију сам злочин, они не бирају средства", каже Јурић.

Судски вештак и клинички психолог Душан Вуковић објашњава да када говоримо о оваквим структурама личности, под условом да је, додаје, ово дело почињено и да су сви наводи из оптужнице и потврђени, најчешће говоримо о поремећају личности који се зове гранични тип поремећаја личности или borderline.

"Oвакве особе су склоне различитим видовима антисоцијалног понашања и једном непредвидивошћу у њиховом извршењу, од различитих импулсивних разорних активности до различитих аномалија у сексуалном понашању, укључујући и педофилију за коју је и оптужен, односно правоснажно осуђен. Kод ових особа најчешће имамо једну нарцисоидност у основи овакве структуре личности где имају омнипотентан осећај да могу да изврше различита дела а да притом прођу некажњено", указује Вуковић.

Такође, додаје, поставља се питање које су то активности које је он изводио, а које су остале незабележене и нису имале никакав судски епилог.

Деведесет одсто осуђених педофила су повратници 

У регистар педофила, који је отворен 2015. године, након доношења "Маријиног закона", до сада је уписано 519 правоснажно осуђених лица. У више од 90 одсто случајева реч је о повратницима.

Душан Вуковић сматра да је наш пенални систем изузетно благ када је реч о адолесцентним кривичним делима и требало би, каже, да се појача.

Игор Јурић наводи и да је више од 60 одсто пресуда на законском минимуму када је реч о сексуалним злостављачима.

"Ми смо тренутно у три активна судска процеса и пресуде које се данас доносе у овим случајевима не задовољавају не само цело друштво, него мислим и да је врло обесхрабрујуће за жртве које желе да пријаве овакве случајеве и на крају крајева које желе да прекину оно што им се дешава у датом моменту", каже наш саговорник.

Да ли би изношење регистра педофила у јавност допринело смањењу броја кривичних дела

Игор Јурић сматра и да би начин осуде злостављања помогао да жртве пријаве насиље.

"Ми смо добили неколико притужби да један наш познати глумац ради у дечјем позоришту и игра представу 'Мачак у чизмама', што је заиста апсурдно, он је правоснажно осуђен за сексуално злостављање малолетника. На овакав начин једноставно шаљемо једну погрешну поруку где кажемо 'да, злостављач нам је битнији зато што је можда јавна личност или нешто слично од тебе који трпиш злостављање'", истиче оснивач Фондације "Тијана Јурић".

Зато би, тврди, изношење регистра педофила у јавност била добра превентивна мера.

"Оно што се нама показало као врло ефикасно у раду нашег центра јесте да је та јавна осуда много делотворнија од саме неке казне затвора или слично. Понављам још једном, чини ми се да чекамо да се десе овако неке страшне ствари да бисмо полемисали. За један јавни регистар педофила је изузетно важна јавна расправа, да сви о томе разговарамо, да видимо које су добре, које су лоше стране", истиче Јурић.

Судски вештак Вуковић сматра да би тај регистар требало да се зове "регистар сексуалних насилника" пре него "регистар педофила".

Такав регистар би, каже, био врло корисна ствар како у самом евидентирању ових људи тако и приликом провере извршења нових кривичних дела – прво се интервјуишу и саслушавају особе које су у овом регистру.

"Регистар има један смисао такозване социјалне облигације, јер ви кад сте на неки начин изложени, под условом да то није злоупотребљено од стране институција и појединаца, ви се константно подсећате и на тај начин превенирате сопствени импулс да се понови неко ново кривично дело у овом опсегу сексуалних деликата", каже Вуковић.

Неопходан бољи надзор и праћење осуђеника 

Додаје и да су у оваквим ситуацијама добродошли институционални надзор и праћење.

"У смислу превенције поновног извршења, али и њихове рехабилитације, учења различитих психолошких, психотерапијских техника које ће да спрече овакав импулсни нагон и самим тим да тој особи олакшају даљи живот, како до сопствене личне рехабилитације полног, овако девијантног нагона али са друге стране и ресоцијализације овакве особе", сматра Вуковић. 

У готово свим земљама региона ситуација са регистрима педофила иста је као у Србији – постоје, али нису јавни, осим у Северној Македонији.

Пољска је једна од ретких земаља Европске уније која је кренула у процедуру да тај списак учини доступним јавности.