Ново име за ново занимање

Израда новог Националног система класификације занимања омогућиће да се делатности и професије ускладе са међународним системима. Тај систем треба да олакша комуникацију са другим земљама и размену података у области рада, запошљавања и миграција.

Према подацима Националне службе запошљавања, у Србији постоји велики број суфицитарних занимања, за која се и даље школују кадрови, али и одређени број дефицитарних послова за која држава не може да одшколује довољно кадрова.

По актуелном систему многа занимања не постоје. Таква су, на пример, ноћни чувари, пивари, кафеџије, менаџери за софтвер, пројектовање или информационе системе, управници поште, посланици.

"Неусклађености образовног система са потребама послодаваца и превазиђеним занимањима требало би да буду отклоњене доношењем Стратегије развоја високог образовања", рекао је председник Националног савета за високо образовање Срђан Станковић.

Према Станковићевим речима, идејни пројекат је готов, али у тај посао морају бити укључене све просветне структуре, Национални просветни савет, Министарство просвете и стручна удружења.

Занимање: Председник политичке партије

Новим номенклатуром, занимања која званично не постоје добиће своје место у систему па ће постојати занимање председника политичке партије, затим професија фудбалера, рвача, боксера, спортских судија и агената.

Постојаће и разлика између продавца у киоску, у односу на оног у објекту малопродаје или велепродаје, а биће и више врста туристичких водича, од оних за лов, сафари водича до водича за риболов.

У систем треба да уђу и програмери, менаџери информатике, прогностичари времена, анкетари, адвокатски помоћници, судски нотари, лобисти и букмејкери.

Садашња номенклатура направљена је осамдесетих година прошлог века, према тада важећем систему удруженог рада и усмереног образовања.

"Више учимо за школу него за живот, што је одлика и реформе која је захватила све ступњеве", рекао је професор Војислав Јелић.

"То је слика стања у друштву иако се сви званичници труде да покажу да нова школа треба да покаже више опредељености за живот", рекао је Јелић, сматрајући да немамо добре ни наставне планове и програме.

Средње школе без адекватних профила

Према статистичким подацима, Србија је једина земља у Европи у којој се за последњих 15 година смањио број високообразованих. Тек седам одсто грађана има факултетску диплому, а у средњим школама годишње остане непопуњено 10.000 места.

" У средњим стручним школама постоје профили који су превазиђени, што је наслеђено стање које не може да се реши преко ноћи", рекао је Богољуб Лазаревић, помоћник министра просвете за средње образовање.

"Послодавац тражи много више вештина него што ученици понесу из средњих стручних школа, па се акценат мора ставити на то да ученик након средње школе има што више знања", рекао је Лазаревић.

Лазаревић је подсетио да се са реформом средњег стручног образовања почело још 2002. године. У међувремену је уведено неколико десетина нових огледних образовних профила, али и даље нису угашена занимања за која нема интересовања на тржишту рада.

Информатичари лако до посла

Крајем децембра 2009. године, на евиденцији Националне Службе Запошљавања налазило се 36.606 особа са завршеним високим степеном стручне спреме.

Најдужи стаж на тржишту рада имају археолози, етнолози, историчари уметности, а најтраженија занимања са високом спремом су професор српског језика, професор разредне наставе, дипломирани економиста за општу економију, банкарство и финансије и професори енглеског језика и математике.

Тражени су и дипломирани правник, лекар опште медицине, дипломирани музичар, професор музичке групе предмета, доктор медицине.

Посао брзо налазе и стручњаци из области информационих технологија и телекомуникација, инжењери електронике, енергетике, информатике, програмери, фармацеути, грађевински инжењери и филолози.