Преглед штампе (29. 01. 2010.)

Због фотеља на изборе

Стриктна примена законске одредбе о неспојивости функција могла би значајно да измени кадровски "пејзаж" Народне скупштине, али и да доведе до допунских избора за војвођански парламент. Према Закону о Агенцији за борбу против корупције, функционери који имају више од две фотеље до 1. априла ће морати да се изјасне које ће да се одрекну.

Предвиђено је да министар, посланик или градоначелник неће моћи истовремено да буде и директор јавног предузећа, председник Скупштине или управног одбора. Парламентарци, такође, неће моћи да обављају функције председника општине или градоначелника.

Највећи кадровски "земљотрес" могао би да се деси у Војводини. У покрајинском парламенту чак 21 посланик је истовремено на челу општине или града. Огроман број њих биран је непосредно (тако се у Војводини бира половина од 120 посланика), па би њихова одлука да уместо посланичког мандата задрже општинске печате значила и - ванредне изборе за попуну шестине места у покрајинској скупштини!

Директорка Агенције за борбу против корупције Зорана Марковић, открива за наш лист да се о "војвођанском случају" још води полемика:

- Нисмо још одлучили да ли ће војвођански посланици, бирани по већинском систему, а који су и и председници општина, морати да се одрекну функција. Они на неки начин имају специфичан статус, јер су непосредни представници грађана.

Програмски директор Це--СИД-а Ђорђе Вуковић појашњава да би избори за војвођански парламент били поновљени само у оним јединицама из којих су дошли "дупли" функционери: - Пошто су бирани директно, не би било могуће да уместо њих ускочи неко са страначке листе.

Листа функционера који би по слову закона морали да смање задужења је подужа. Посланик и потпредседник СПС Душан Бајатовић је истовремено и директор "Србијагаса", а његов партијски колега Миле Илић такође има мандат, али је и на челу Скупштине града Ниша.

- Још не знам коју функцију ћу да задржим - чули смо од Илића. - О томе ће одлучивати партијски органи, јер ме странка и поставила на та места.

Још вага и Драган Марковић Палма, који је градоначелник Јагодине и посланик. - Сигурно ћу да испоштујем закон, али нисам још решио којег ћу места да се одрекнем - чули смо од Марковића.

У сличној дилеми је и Верољуб Стевановић, лидер партије Заједно за Шумадију и први човек Крагујевца. Он, такође, има и посланичку књижицу, баш као и његов саборац Саша Миленић који је и први човек крагујевачког парламента. Обојица сматрају да се закон прилично ригидно тумачи, али и да би, вероватно, задржали градске функције.

Још се ломе копља око тога да ли је Петар Шкундрић, који је истовремено министар рударства и енергетике и председник Скупштине акционара НИС, у сукобу интереса.
Против њега је пре месец и по дана Одбор за решавање о сукобу интереса покренуо поступак, али је он обустављен уз образложење да је за његово постављење одговорна Влада.

Милош Бугарин: Курс евра изнад 100 убија целу српску привреду!

Убрзано слабљење динара има катастрофалне последице по српску привреду и грађане који су се претходних година задужили у еврима, упозоравају привредници и економисти. Средњи курс Народне банке данас је достигао 98,46 динара за евро. Председник ПКС-а Милош Бугарин каже за Пресс да је губитак фирми које су се задуживале по курсу од око 80 динара за евро сада непроцењив.

Милош Бугарин указује на катастрофалне последице пада динара по домаћу привреду, јер су се српске фирме у време кредитне експанзије, од 2005. до 2008. године, задуживале по курсу од око 80 динара за евро.

- Сада предузећа враћају те дугове по курсу од 100 динара! Не постоји ниједно предузеће које може да направи толики профит, а да успе да врати кредит. Ако узмемо у обзир да је промена у курсу од пре две године око 20 одсто, а инфлација још око 15 одсто, предузеће треба да оствари профит од чак 35 одсто да би било на нули! А то је немогуће извести. Биланси компанија на крају године биће негативни, а српске фирме неће моћи да надокнаде губитке у наредних пет до шест година - истиче Бугарин.

Он наглашава да је кључни проблем српске привреде неликвидност предузећа, што је последица скупих извора финансирања.

- У Србији су најскупљи кредити у окружењу и најнеповољнији услови одобравања, без обзира на висок ниво девизних резерви. Задуживање предузећа је због тога неповољно, и она све више имају проблем с ликвидношћу. Сада је око 63.000 фирми у блокади, а у њима је запослено 140.000 радника који не примају плате, или им зараде касне по неколико месеци. То може да буде генератор социјалних немира - каже Бугарин.

Да су у дебелом минусу и грађани који су се задуживали пре само две године по курсу од 80 динара за евро, сматра и економиста Горан Николић. Он каже да је, на примеру породице која је 2008. године укупно зарађивала 80.000 динара и плаћала рату кредита 200 евра, пад стандарда данас очигледан.

Одлази још четири хиљаде војника Кфора

Од 1. фебруара Кфор ће у пет зона одговорности на Косову и Метохији уместо досадашњих 14.000 имати око 10.000 војника. Смањење броја војника долази после процене Северноатлантског савеза да је безбедносна ситуација на Косову побољшана. Марк Фицџералд, командант Јужног крила НАТО-а, раније је најавио да је крајњи циљ да на Косову буде 2.500 војника. Рационализација би требало да се спроведе у периоду од 12 до 14 месеци.

Оливер Ивановић, државни секретар у Министарству за Косово и Метохију, каже да су представници НАТО-а ситуацију у покрајини лоше представили. „Политички је тешко бранити пред сопственим јавним мњењем задржавање толиког броја војника на Космету десет година после нелегалног бомбардовања једне суверене државе. Бирачи у земљама Западне Европе питају се зашто још да шаљу војнике у ту проблематичну покрајину, ако су сви извештаји са терена позитивни", каже он.

Ивановић додаје да ситуација на КиМ није добра, јер не постоје кредибилне локалне институције које могу одржавати ред и мир у покрајини, а Еулекс није успео да наметне свој ауторитет. „На Космету влада огромно међународно неповерење што доводи до тога да безбедносна ситуација није онаквом каквом је представљају званичници НАТО-а", наглашава он.

Представници Срба из Косовске Митровице забринути су због одласка и смањења броја војника, а Небојша Новић, председник СНВ у Косовској Митровици, каже да је ово лош потез јер је ситуација веома крхка а већ на пролеће могло би да дође до ескалације насиља. Драган Николић, начелник Косовско-поморавског округа, каже да се „одлазак Кфора неће ни приметити јер су се пред очима 50.000 војника Кфора догађала убиства, киднаповања, силовања и ако је тада протерано 250.000 Срба и неалбанаца, шта онда може учинити 10.000 војника, када ни бројнији ништа за Србе нису урадили".

До краја јануара све мултинационалне тактичке снаге на Космету биће преобликоване у мултинационалне батаљоне. Тако ће Кфор своје присуство на југу Космета у региону Призрена, које је под немачком командом, смањити за око 1.000 војника. Уместо досадашњих 3.500 остаће 2.500 војника из Немачке, Аустрије, Турске и других земаља.

Нарко-бос купио хиљаде хектара ораница

Дарко Шарић власник је неколико хиљада хектара ораница у Војводини. До земљишта вредног милионе евра пљеваљски нарко-бос дошао је у последње две године и то куповином од Милета Јерковића, званично трећег аграрног велепоседника у Војводини, сазнаје „Блиц".

- Преговоре о куповини Јерковићевих ораница, за Шарића је водио новосадски адвокат Радован Штрбац - тврди извор „Блица" близак истрази која испитује Шарићеву имовину у Србији.

Финансијска истрага за сада је усмерена на неколико Јерковићевих предузећа, за које се сумња да су продати Шарићу. Јерковић је од 2006. до 2008. године купио пољопривредна предузећа „Бачка" - Сивац, „Пољопривреда" - Сента, „Млади борац" - Сента, „Алекса Шантић", „Јединство" - Гајдобра, „Мала Босна" - Гајдобра, „Граничар" - Гаково.

Интересантно је да је већину ових газдинстава Јерковић изгубио због неизмирених обавеза, а акције ових предузећа затим су дате на продају преко београдске берзе. Према подацима Агенције за привредне регистре, фирма „Јединство", коју је Јерковић изгубио, тренутно се води као отворено акционарско друштво са новчаним капиталом од 4.850.838 евра и неновчаним од 284.531 евра. Као в.д. директора уписан је Душко Раковић, а као прокуриста Радован Штрбац.

- Радован Штрбац је адвокат Дарка Шарића и као његов заступник присуствовао је претресу Шарићеве виле на Татарском брду - наводи извор „Блица" из врха МУП-а Србије.

На мети финансијске провере, како сазнаје „Блиц", наћи ће се и имовина Пољопривредног добра „Бачка" из Сивца. Јерковић је ову фирму, која поседује 5.000 хектара земље, својевремено платио више од милијарду динара.

- Полицији проверава да ли је Шарић имао трансакције са Јерковићем везане за ову фирму. Предмет даље истраге биће и утврђивање колико је Јерковићеве имовине преузео Шарић и за колико новца - каже извор „Блица".

Он наводи и да ће сва имовина за коју се докаже да је Шарићева, у Србији и иностранству, бити заплењена по Закону о одузимању имовине стечене криминалом.

Јерковић је, иначе, по подацима новосадске канцеларије за приватизацију, куповином 23 фирме од краја 2006. до почетка 2008. загосподарио над 16.000 хектара ораница, а сам је у међувремену продао шест предузећа. Због неисплаћених рата, осам предузећа му је одузето, а пет је у фази одузимања. Осим по куповини предузећа, Јерковић је у јавности познат и по афери шверца цигарета преко Батроваца, за које је прошле године осуђен на седам година затвора. Два мобилна телефона која користи Јерковић јуче су цео дан била недоступна.