Хлеб доброг квалитета

Резултати акцијске контроле Министарства пољопривреде паказали су да је хлеб у Србији задовољавајућег квалитета.

Обављено је 728 контрола произвођача хлеба, пре свега малих пекара на читавој територији Србије.

Анализа показује да чак седамдесет одсто упакованог хлеба није правилно декларисано.

У девет одсто случајева назив хлеба је неодговарајући. Од сто контролисаних векни, четири су лакше од прописане тежине, а у 1,1 одсто случајева у хлебу је пронађен повећан садржај олова.

Основне врсте хлеба представљале су половину узорака. Друга половина биле су специјалне врсте.

Скоро у сваком округу после контроле привремено је затворен бар по један објекат.

Директор Генералног инспектората Министарства пољопривреде Душан Пајкић каже да неиспуњеност минималних техничких услова онемогућава производњу хлеба.

"Велики проблем је неиспуњеност минималних техничких услова у објектима где је 35 одсто објеката имало неке мање или веће недостатке, односно нису у мањој или већој мери испуњавали услове да се у тим објектима одвија производња хлеба", навео је Пајкић.

Средином прошле године усвојен је Закон о безбедности хране. За контролу хлеба Министарство пољопривреде имало је подршку Националне организације потрошача Србије.

Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић најављује да ће се у наредном периоду више бавити специјалним врстама хлебова.

"У наредном периоду више ћемо се бавити специјалним врстама хлебова, интегралним хлебовима, а поготову скренути пажњу на производњу црног хлеба, који по правилнику треба да се прави од брашна типа 1100, а ни један млин у Србији не меље тип брашна 1100", рекао је Поповић.

И велики индустријски произвођачи ускоро могу да очекују инспекторе. Контролисаће се хлеб, али и квалитет пецива и смрзнутих пекарских производа, најављују у Министарству пољопривреде.