Преглед штампе (09. 01. 2010.)

Држава начела динар!

Динар све брже клиза, и евро би у понедељак требало да се приближи граници од 97,50 динара. Убрзање је све веће, али, крај није близу, јер се очекује и да током следеће недеље пада. Врло лако се може догодити да веома брзо достигне, па и премаши 98, па и 99 динара, а да се затим стабилизује и врати на ниво од 96 до 97 динара. Не може се очекивати, а у томе се слажу и надлежни и економисти, да ће се европска валута наћи на 95 динара или испод.

Све ово је већ виђено и ранијих година, због мањка девиза на тржишту, али, никада пре се није догодило да евра има а да динар слаби. Наиме, држава је разменила 484 милиона евра, али се ове девизе нису појавиле на тржишту, већ су склоњене на рачун код НБС, а централна банка је емитовала динаре. Вишак динара, пуштен у кратком року, "надувао" је евро. У јавности се спекулише да је томе допринела и исплата акција грађанима, али у централној банци сматрају да то није узрок.

Исплата по 1.700 динара грађанима Србије, према речима Бојана Марковића, вицегувернера, која је почела 6. јануара, неће довести до већих поремећаја на дневном девизном тржишту, јер неће сви грађани да похрле и да за тај новац купе 17,18 евра у мењачницама. Неки ће, како истиче Марковић, тај новац задржати да плате, на пример, рачун за струју. Оно што се неће десити, јесте да дође до концентрисаног прилива свих ових средстава на девизно тржиште које би могло да доведе до неких поремећаја.

- Држава је пред крај године разменила евре за динаре код НБС и те девизе се нису појавиле на међубанкарском девизном тржишту, па нису ни могле да утичу на кретање курса, како сугеришу неки економисти - истиче Бојан Марковић, вуцегувернер НБС. - Еври које је претворила држава и за њих добила динаре да би исплатила своје буџетске обавезе (плате, пензије, социјана давања) и даље се налазе у девизним резервама. Месечно задужење износи око 50 милиона евра. Разлика је само што нису на рачуну државе, него на рачуну Народне банке. Сваки динар који је по том основу емитовала Народна банка, дакле, има своје покриће у еврима и нема говора о оценама да је НБС штампала динаре без покрића.

Према подацима НБС, наглашава Марковић, примарна емисија је од 29. до 31. децембра повећана за 47 милијарди динара, јер је држава продала девизе у износу од око 480 милиона евра. Иако је већи део тог новца остао на рачуну државе, део, заједно са осталим регуларним буџетским плаћањима, пуштен је у оптицај преко банака у изузетно кратком року. Средства на рачунима банака су у последња три децембарска дана повећана за 8,9 милијарди динара.

Србија не жели да преузме све наручене вакцине

„Евидентно је да вакцинација не тече према предвиђеном плану и да количина вакцина која је била наручена неће бити утрошена, а на нама је да заштитимо средства Републичког завода за осигурање, односно новац наших осигураника. Завод је учинио све да што у краћем року набави вакцине против новог грипа, како су тражили медицински експерти, а сада ће учинити све да прича о вакцинама прође са што мање штете". Ово је за „Политику" јуче изјавила директорка Републичког завода за здравствено осигурање Светлана Вукајловић одговарајући питање да ли ће са добављачем вакцина фирмом „Новартис" ући у преговоре о враћању цепива због слабог одзива грађана на вакцинацију. Директорка завода каже да су причу о вакцинама против новог грипа од почетка пратили неуједначени захтеви. Јавност је прво надлежне прозивала због кашњења и одуговлачења у набавци вакцина, а после критиковала због наручених количина.

Светлана Вукајловић није хтела да износи детаље о количинама вакцина које би могле бити враћене. Међутим, „Политика" сазнаје да постоје шансе да најмање милион наручених вакцина не буде испоручено нашој земљи. Србија није у позицији да враћа купљене вакцине, већ заправо одустаје од преузимања, али преговори о томе се још воде. Подсећамо да је Агенција за лекове прексиноћ издала сертификат о исправности и безбедности за 200.700 доза из треће серије вакцина, што значи да је до сада набављено укупно 460.000 вакцина. До 7. јануара укупно је вакцинисано 104.265 грађана.

Иначе, ново светло на причу о пандемији у овом часу баца и одлука Европског савета да ће покренути истрагу о утицају фармацеутских компанија на глобалну кампању око новог грипа. Истрагу је издејствовала Здравствена комисија Парламента ЕУ са вирусологом др Волфгангом Водаргом на челу, који тражи да се јасно утврди веза између проглашене пандемије и интереса фармацеутске индустрије, али и Светске здравствене организације и појединих медицинских експерата. Професор Водарг, председавајући Здравствене комисије, садашњу пандемију оценио је као „један од најгорих медицинских скандала столећа".

Др Предраг Кон, председник посебне радне група за пандемију, за „Политику" је, међутим, изјавио да „никада неће моћи да мисли другачије осим да је Србији било потребно три милиона доза вакцине, али је потпуно јасно да се морамо приклонити јавности". Др Кон сматра да је Србија могла да реши проблем грипа да је успела да вакцинише планирани број грађана, као што је то учинила Шведска која је вакцинисала више од 60 одсто становништва.

- Од свог убеђења не могу да одустанем, а велика је штета што ће Србија морати да се бори са грипом иако је имала прилику да се од њега ефикасно заштити. Многе нечасне радње су иза кампање против вакцина. Неупоредиво већи број људи жели да проблем грипа решава другачије, лековима који су скупљи од вакцина. Људи не верују да је овај грип опасан и много је више оних који не желе да знају истину. Вакцине су безбедне, али то више није тема - сматра др Предраг Кон.

Истрага коју је најавио Европски савет не изненађује нашег епидемиолога. Очекивао је и раније, а сматра је корисном јер ће смањити сумњичавост која је добила епидемијске размере.

Шутановац: Србија у НАТО, што да не

Министар одбране Драган Шутановац каже за Прес да Србија не мора да постане чланица НАТО-а да би била део ЕУ. Али истиче да је приближавање НАТО-у "природан ток ствари у Европи". Он додаје да је питање уласка Србије у НАТО не само политичко, већ и економско, и наглашава да Србија, односно Војска, пре НАТО-а треба да искористи све предности Партнерства за мир.

- Истина је да Србију нико не условљава да уђе у НАТО како би постала чланица ЕУ, али је истина и да уколико желимо да у Србији успоставимо европске системе вредности, то подразумева и евроатлантски систем безбедности. Србија је у овом тренутку чланица Партнерства за мир (ПЗМ), као што су и Ирска, Аустрија, Финска, Шведска, које имају развијене армије, али нису у НАТО-у. За Србију чланство у НАТО-у није нужно, али Партнерство јесте.

Одговарајући на питање шта је боље за Србију: војна неутралност или улазак у НАТО, Шутановац каже: - Најбољи одговор на ово питање треба да дају они који се баве реалним животом у Србији, а то су људи из привреде и безбедности. Ако се питамо да ли је НАТО добар за Србију, можда је право питање да ли је боље да некретнине у Србији вреде више или мање, да Србија има бољи или лошији кредитни рејтинг, да смо интегрисани лидери у региону или изоловано острво...

Министар Шутановац не види ниједну негативну појаву по Србију уколико не уђе у НАТО.

- Србија има објективан проблем, бомбардовање пре 10 година. Мислим да ћемо о тој теми морати да разговарамо, пре свега имајући у виду да сви желимо да побољшамо животни стандард у Србији. Али, данас је најважнија потпуна партиципација Србије у ПЗМ.

Укинули смо пензије за посланике

Врх владајуће коалиције дао је налог шефовима посланичких група да у нацрту закона о Скупштини бришу одредбу о пензијама посланика, у коју би, ако се усвоји, могли да оду са 55 година живота, 15 година стажа и три мандата у парламенту, сазнаје "Блиц".

- Били смо запрепашћени кад смо сазнали шта предвиђа закон о Скупштини. Хитно смо затражили од посланичких група уклањање скандалозне одредба о пензијама - каже извор "Блица" из Владе Србије. Последња верзија закона о Народној скупштини, коју је пре неколико дана представио "Блиц", сачињена је 11. децембра прошле године, а како је раније најављено, у парламенту би требало да се нађе крајем јануара. Нацрт је писала радна група Скупштине Србије, састављена од представника свих парламентарних странака, а његово усвајање као приоритетно најавила је и Славица Ђукић-Дејановић, председница Скупштине.

Међутим, одредба о пензијама изазвала је бурне реакције јавности. Народним посланицама би по овом нацрту било омогућено да са само 15 година стажа, три мандата у Скупштини и 55 година старости оду у пензију. Иста могућност предвиђена је и са 50 година живота, 30 година стажа и три мандата, као и са 35 година стажа и три мандата у парламенту. Законом је такође дефинисано да износ пензија буде у висини од 80 одсто укупних посланичких примања, што значи да би она у овом тренутку износила најмање 84.000.

Заменик шефа посланичке групе Г17 плус Влајко Сенић каже за "Блиц" да је јединствен став владајуће коалиције да се овакав нацрт закона не сме наћи у процедури. Он каже да његова странка сигурно неће гласати за оно што фаворизује посланике у односу на остале грађане Србије.

- Србији треба закон о Скупштини, али не онај који у фокус ставља привилегије посланика. Неопходно је усвојити закон који ће допринети ефикаснијем раду парламента - сматра Сенић.