Нацрт закона о реституцији још увек тајна

Пре неколико дана истекао је још један рок, који је Влада одредила за доношење Закона о денационализацији. Поред тога што све земље које планирају да постану чланице Европске уније морају да донесу Закон о реституцији, то је у интересу и више од 140.000 грађана Србије који потражују одузету имовину.

Гостујући у Јутарњем дневнику координатор мреже за реституцију Миле Антић је рекао да је главно питање да ли је Влада искрена у намери да донесе нови Закон о реституцији и додао је да је једини прихватљив начин враћана имовине старим власницима у натури или враћање неке друге имовине.

Антић је истакао да не може да одговори на питање да ли је Нацрт закона прихватљив старим власницима и напоменуо је да се Нацрт крије од јавности као државна тајна, јер садржи нека решења која не иду у прилог свим грађанима.

Међутим, како је рекао, очекује се да ће се то ускоро променити и да ће Влада обелоданити Нацрт закона о реституцији.

Комбиновани модел

Координатор мреже за реституцију је нагласио да искуства земаља из региона говоре да се мора приступити комбинованом моделу, што подразумева да се даје предност натуралној реституцији или давање неке друге имовине, а као последње решење може се користити новчана компензација.

Антић је подсетио да је почетком деведесетих почело враћање имовине пољопривредног земљишта.

"Потражује се једна петина од свега што је одузето, тако да би 80 одсто имовине остало држави и општинама", рекао је Антић.

Према његовим речима, у интересу грађана је да не долази до отуђивања или поклањања државне имовине док се не заврши процес доношења Закона, али неки појединци на власти су спречавали да се државна имовина заштити и тако су у процесу приватизације стекли материјалну корист.

Антић је истакао да ће бити потребно након доношења закона да се достави документација којом се потврђује власништво имовине и додао да је две трећине имовине која је била пријављена за повратак била непостојећа.

Кординатор мреже за реституцију је нагласио да стари власници очекују да им се имовина врати или надокнади на неки други начин, а тек након тога држава може да врши газдовање над остатком имовине.